Četiri.
U glavnom, ako je neko baš toliki privacy paranoik, može da proba da ukloni dokaze o svom bivstvovanju na mreži, ali onda neće moći da iskoristi ni deo potencijala koji ima internet.
Ako je neko zidar, elektronska pošta mu i ne igra neku bitnu ulogu u životu, i može slobodno da upiše Učitelj Splinter kao svoje ime, ali šta da radi neko ko radi u IT sektoru, studira informatiku i slično, neko ko plaća svoje račune preko mreže?
Skoro je jedna od velikih ovdašnjih banaka promenila uslove korišćenja i morala je svim korisnicima da ponudi obnovu izmenjenog ugovora kad su došli na šalter da podignu novac. Mislite da je iko od njih pročitao šta u tih nekoliko listova hartije piše, šta su potpisali? Ljudi u glavnom imaju poverenja u velike firme, ili pak ne mare za zaštitu svojih podataka.
Koliko vas je imalo nalog na limundu, sa sve skeniranom ličnom kartom?
))