Pre i posle systemd

[Knight]

Verovatno ljudi koji su nekad koristili MS-DOS, Amiga Workbench ili nešto sl., imaju manju averziju prema konzoli… iako koristiti nešto iz nje nije toliko strašno, opet navika kliktanja, iz Windowsa pre svega je čudo, ne znam kako bi se neko privoleo da izađe iz takve ugodnosti i pređe u konzolu?

Da li je neko nekada radio neke “eksperimente”, tipa pokušao da nauči neke ljude kako se to koristi, čemu služi, i osnovno snalaženje i kako je to sve izgledalo?

 

[ubuntuser]

@rapha Nisam mislio na sebe, meni nije problem da se zezam sa svim tim podešavanjima, da čačkam, da pokušavam, da pitam… Sve to je ipak iz radoznalosti… Samo hoću da kažem da je systemd toliko napravio pometnju u Linux-u, da jedino ostaje “nezaražena” distribucija koja nikako nije za početnike i da će to još više odbiti ljude da pređu sa Prozora na Linux… Naravno ostaje početnicima da koriste distro sa systemd, ali hipotetička situacija… Neki Prozor korisnik odluči da migrira na Linux… Prvo (kao i ja) počne da čita razno-razne forume… Na forumima žestoka polemika kako je systemd uljez (kao što i jeste) i da treba se koristiti distro bez uljeza… Početnik izgugla da je to Slack… Pokuša da instalira, čak i da uspe, koja je šansa da će se snaći… Verujem da se meri promilima…

@Dragan (Salix) Stvarno me nervira što nema Live slike za sve varijante… Ne znam koliko to zahteva truda, ali kada su mogli za neke, mogli su valjda i za sve da urade Live verziju…

@Knight Nekoliko pokušaja koji su se neslavno završili… Neki pokušaji i da upotrebe software centar ili gdebi su se neslavno završili… Jednostavno nema “next”… Neke sam ubedio, npr. svoju devojku sam ubedio da instalira programe iz terminala (Ubuntu)… Takođe njena reakcija kada trebala da instalira onaj “talk-plugin” da bi radio Hangout… Zove me i kaže “Uspela sam da instaliram talk-plugin sama, samo skinula i kliknula na taj fajl (pokrenula sa gdebi-jem) i samo se instaliralo, pa lakše je neko u Windows-u, tamo mora nekoliko puta da se klikne”…

 

[Knight]

Pazi… u neku ruku ja se i plašim da nekog odmah bacim u vatru. Zašto? Nisam nikada o ovome razmišljao, ali sada da… dakle treba nekog da uputim u linux, i šta sad ja mu dam neki takav “geek-linux”, i on se toliko smori, da na kraju odustane totalno, a recimo da sam ga postepeno uvodio u sve to, možda bi vremenom sam dosta toga naučio, ili barem naučio da se snalazi sam i traži pomoć na adekvatan način, da bi mogao da prelazi na neke takve distribucije.

Složićemo se ipak prvo bolno iskustvo bi najpre verovatno teralo ljude, ali ok nisam probao da uvodim nikoga, tj jesam davno jednog lika, ali on se smorio mnogo u startu i odustao…

 

[rapha]

Ma ljudi, prosečan linuks korisnik a naročito onaj koji tek treba da dođe sa Vindoze, nema pojma šta je init sistem i da li je to sysv, upstart, systemd, openrc… Do njega mu je stalo kao do lanjskog snega. Slobodno vi njemu preporučite da koristi šta god mu je najlakše i šta god mu radi posao.

@Dragan i ćofi

Nisam siguran ali možda Salix koristi current repo? Možda ti je zato pukao sistem, jer si pomešao Salix repoe (current) sa Slekovim (stable)… Malo mi je sumnijivo jer je Ćofi napisao da je Pidgin došao na Slek pre nego u Debian testing. To ne biva u stable varijanti. Kod mene je verzija Pidgin-a 2.10.10 a ja sam na stable.
Jes vala ružan ali se to ispegla za 10 minuta, cirka.

Da, u pravu je Ćofi. Preporučena instalacija Sleka je FULL. Zato pkgtools ne rešava zavisnosti jer ih i nema, sve je instalirano.

I generalno, ono što je instalirano sa SBo se apgrejduje samo pomoću SBo alata i obrnuto. Ne znam kako je to rešeno na Slapt-get, zato i koristim konzolne alate pa nema greške.

 

[ubuntuser]

rapha:

Ma ljudi, prosečan linuks korisnik a naročito onaj koji tek treba da dođe sa Vindoze, nema pojma šta je init sistem i da li je to sysv, upstart, systemd, openrc… Do njega mu je stalo kao do lanjskog snega. Slobodno vi njemu preporučite da koristi šta god mu je najlakše i šta god mu radi posao.

E ovo je potpuno tačno… Za sebe mogu da kažem da sam blizu prosečnog korisnika Linux-a, a nemam pojma šta je init system, koji trenutno koristim, šta on radi…

 

[Knight]

Ok, kada bi te interesovalo da čitaš, uhodao bi se sigurno. Ali ti to nije bilo potrebno.

 

[Filip]

@rapha:

Ne, Salix je na stabilnom, a Slackel na current-u ( usput, autor Slackel-a je zapravo učesnik/član Salix ekipe ).

Da ne pričam u Draganovo ime, ali čini mi se da je (huge) kernel bio problem, koji sam i ja imao, doduše sa generic varijantom iz current-a.

Ergo, prvo uopšte nisam mogao da podignem sistem sa Debianovim GRUB-om u MBR-u, sve dok nisam instalirao Salixov na njegovu root particiju ( ok, može biti problem do Deb Grub-a ), da bi se nakon toga bunio da mu fale kernel moduli, koji su naravno instalirani… Na kraju je proradio, nakon nekoliko reinstalacija, što Gruba, što kernela, što modula, kako-zašto, mrzelo me da se udubljujem…

 

[Dragan]

@all
Mrzi me da kucam ponovo iste stvari u vezi uljeza…evo prenos sa čata uživo:​

(01:27:25) Ćofi: Ovi Debianeri su sve luđi… “nvidia-bin” izdvojen iz “nvidia-driver” paketa… Kao da ih već nema dovoljno :
(01:28:19) dragan-oss: Više i ne pratim sva ta sranja
(01:28:21) Ćofi: Takođe usput, @Trios ISO sa kraja septembra, pri upgradeu se instalira oko 100 novih paketa
(01:29:07) dragan-oss: uljez se razgoropadio
(01:29:24) dragan-oss: sada već ide otvoreni napad na DNS
(01:29:59) dragan-oss: ukidanje posrednika (distroa) između korisnika i upstream
(01:30:40) Ćofi: i treba, dozvolilo se… :
(01:36:19) dragan-oss: http://seclists.org/oss-sec/2014/q4/592
(01:37:29) dragan-oss: So replacing core DNS components of Linux in mass setups shows up on the horizon; at least it is attempted. Thats enough reason for us to look at the code.
(01:37:40) dragan-oss: http://seclists.org/oss-sec/2014/q4/609
(01:38:23) dragan-oss: systemd-resolved
(01:39:43) dragan-oss: The problem with that approach is that it’s like putting lipstick on a pig. RPM/DEB packages for user facing software are still getting in the way, because an active maintainer is needed. The package maintainer is a bottleneck and a failure point. Why not get the software directly from the vendor, and cut out the problematic middle man?
(01:39:54) dragan-oss: https://lwn.net/Articles/621028/
(01:40:24) Ćofi:
(01:41:12) Ćofi: Genijalno :sarcastic: Lenartu treba podići spomenik za života, *ebeš mi sve
(01:44:57) dragan-oss: Razjebaće kompletan Linux samo tako…
(01:45:16) dragan-oss: a za sve je kriv jedan čovek sa jednim glasom u februaru
(01:46:14) dragan-oss: i Debian u celini posle toga, naravno…
(01:46:30) dragan-oss: što je pokazalo i ovo poslednje glasanje
(01:46:46) dragan-oss: boli ih uvo za sve…gledaaju svoja dupeta
(01:46:51) Ćofi: yep
(01:46:58) Ćofi: ma nek rade šta znaju
(01:47:34) Ćofi: ako će ga razjebati, super… Došlo mu vreme za večna lovišta, i vreme za nešto novo
(01:47:55) Ćofi: Pravi “problem” će biti, ako ništa pozitivno ne izrodi iz celog sranja
(01:48:00) Ćofi: *ako se
(01:49:20) dragan-oss: postoji problem i sa licencama
(01:49:43) dragan-oss: Na primer korišćenje imena Linux
(01:50:57) dragan-oss: Debian’s not really about the users or the software at all. It’s a large flame-generating engine that the cabal uses to heat their coffee – Andrew Suffield (#debian-devel Fri, 14 Feb 2003 14:34 -0500)
(01:51:13) dragan-oss: https://lists.debian.org/debian-ctte/2014/11/msg00106.html
(01:53:16) Ćofi: :biggrin:
(01:53:52) dragan-oss: https://lists.debian.org/debian-ctte/2014/11/msg00110.html
(01:54:31) dragan-oss: da ti se kosa na glavi digne
(01:54:54) dragan-oss: u centar cinizma je ubo
(01:55:43) Ćofi: :kreza:

EDIT:
Ovo je već sada otišlo predaleko…init je tu samo kap u moru, i potpuno nebitan

 

[Tanja]

Malo nam se preklapaju teme, ali nema veze…

@ubuntuser

Ne znam kako da sročim ovo, a da me ti pogrešno ne shvatiš ili da ne ispadne da ja atakujem na nekog člana ili sl., već me je samo podstaklo nešto što si ti napisao…
Elem, pominjao si neki svoj cilj da što više ljudi “prebaciš” na linux (onako grubo rečeno) i ma koliko ja potpuno razumela taj tvoj entuzijazam dolazim do zaključka da je to sve ujedno i razlog što smo došli do ovakve situacije.

U celoj toj težnji da se napravi što olakšavajući prelazak sa win-a na linux i potrebe da se takvim novajlijama omogući da to skoro pa ne osete dobismo da je systemd praktično sadašnjost i budućnost linux-a. Novajliji apsolutno nije bitno šta se dešava ispod haube, niti ima blage veze šta su to zavisnosti, a još manje da to vremenom može napraviti ozbiljnu rupu u sigurnosti. U ostalom, win sa tim rupama i dalje caruje u desktop svetu, pa čemu bi onda njima bila frka sa tim problemom. U tom smislu, sasvim je besmisleno brinuti se oko te grupacije ljudi. Njima će i ubuntu i mint i još par drugih distribucija, jako jednostavnih za korišćenje i jako lepih za oko, potpunosti odraditi stvar.

Ovde je najveći problem za servere i za onaj deo korisnika kojima je sigurnost veoma bitna. Međutim, ti korisnici se neće libiti ni najmanje da se uhvate u koštac sa nekom “grubljom” distribucijom niti će imati strah od toga da se obilato koriste konzolom/terminalom.

No, šta mi je još privuklo pažnju

Pročitah jutros komentare na nekom sajtu i ako sam dobro razumela postoji velika bojazan da će razvoj linux-a integrisanog sa systemd-om poprilično načiniti štetu razvoju *BSD sistema, naročito kada je reč o dekstop varijanti (ne znam koliko će sve to da se odrazi na servere jer sa njima nemam ič iskustva). Naprosto u nekoj budućnosti neće moći da se koristi praktično ni jedan DE bez systemd-a koji pak ne može da se portuje na BSD.

U linux svetu ostaje slackware i gentoo (btw, kako se to pravilno čita po naški?), ali problem koji se najavljuje za BSD (ako je to ispravno gledište) vezano za okruženja mogao bi se jednako odraziti i na njih. Ili se varam?
GNOME3 bez systemd-a ne može. Za KDE nisam sigurna, ali vidim da se to najavljuje. XFCE realno bez nekih GNOME programa ne može da funkcioniše (da li se varam?) i ako i oni postanu zavisni od systemd-a onda je i tu udarena rampa.

Ono što meni jedino deluje kao neki izlaz jeste nada da postoji mogućnost da se jedan deo zajednice okupi oko usavršavanja rešenja koje bi moglo da parira systemd-u.

Jedno veče sam oko toga pisala Ćofiju, pa evo (kad već diskutujemo) da prenesem i ovde.
Meni je vrlo čudno da se ubuntu tako lako odrekao svog projekta. Zapravo, ja mislim da se nije odrekao, ali to su samo moja logička kalkulisanja. Neko je promenuo novac koji se u nešto ulaže, pa isto tako i Kanonikal je uložio u upstart. Ne treba zaboraviti da su svi (ili bar većina) zagovornika za alternativu zapravo bili zagovornici za upstart. Nije im prošlo ovo kroz galasanje u debian-u, ali možda imaju plan B (tj. nadam se tome).
Znamo kako je dočekan unity od strane dela ubuntu zajednice i ubuntu je to ladno prekoračio, slično kao debian sa anti-systemd strujom. No, vrlo brzo se našla alternativna i u to vreme neoficialna Gnome Remix varijanta koja se sad i zvanično uvrstila u ubuntu familiju.

Na osnovu toga, ja se nadam da će se pojaviti i neka neoficijalna distribucija koja zaobilazi systemd, možda bez GNOME3, ali nebitno, koja će okupiti ovu struju. I to je, po mom mišljenju, jedini način da se ova brljotina bar donekle ispravi ili bar da se omogući alternativa pa kako već bude u budućnosti.

 

[CTEBAH]

Knight:

Neko je spomenuo i manjaro kao distribuciju, ako se ne varam koja još uvek ne koristi uljezad? I to je super distribucija.

Само мала исправка: Мањаров дифолт инит је и даље systemd. Мањаро ће од следећег рилиза нудити корисницима и други инит као опцију. Да ли то значи да ће систем бити чист од уљезад остаје да видимо; или ће он (његови делови) и даље бити на систему само ће функцију преузети други инит. Не би ме чудило да буде ово друго пошто Мањаро има у понуди Гном и колико знам то ће се наставити.
Што се Мањара тиче, супер је брз и релативно једноставан. Арч Јузер Репозитори (АУР) им је стварно моћан и тамо ћеш буквално наћи све. То је сорс репозитори који се билдује пре инсталације, али су за корисника све те операције само један клик (ако не користиш командну линију). Исто као на Синаптику рецимо.
Са друге стране неки пакети ће можда бити прерано стављени у АУР па им стабилност неће бити на завидном нивоу - не догађа се често али зна да се догоди.

ОПАСНОСТ, следи трол:

Зашто би неко са ГУИ-ја прешао на командну линију? Ово је врло просто.
Зато што командна линија даје више опција и више информација. ГУИ је по својој природи једну апстракцију даље од корисника
и уз то даје врло штуре информације о томе у ком је стању (рецимо) инсталација. У најбољем случају добијеш прогрес-бар.
Командна линија за сваки корак исписује шта се догодило, па кад нешто пукне знаш тачно где је пукло. Осим тога, ГУИ програме
не можеш да надовезујеш један на други и да их натераш да ти у току извршавања праве текстуални лог који после можеш да
прегледаш и знаш да је све прошло како треба чак и ако се машина ресетовала.
Корисници Прозора живе у убеђењу да је командна линија тољага, а да је ГУИ софистициран алат. Истина је заправо управо обрнута.
ГУИ треба користити кад су објекти компјутерске графике незаобилазни део процеса пошто текст то не може. Све друго је заправо
брже и ефикасније у командној линији.
Искрено, ја не памтим све команде и свичеве напамет. Довољно је само да знаш шта желиш да урадиш, а онда за час посла
дак-дак-го-ујеш читаве кобасице. Кад се навикнеш на командну линију одштампаш пар чит-шитова и залепиш око монитора и то је то.
:snoozer_likelinux_man:

 

[rapha]

@vilenija

Kaže se Slekver i Džentu, po srpski.

Istina je sve što kažeš. Tačnije, BSD je u mnogo većem problemu nego linuks. Ako svi pređu na systemd i sva okruženja dobiju systemd zavisnosti, BSD je pukao jer je systemd “ekskluziva” za linuks. Ništa neće moći da se portuje. Mislim, ako tako gledaš, iz ugla nekoga ko nema nameru da koristi systemd, isto je bila na linuksu ili BSD-u jer ništa bez njega neće raditi. OpenBSD ekipa radi na nekom projektu koji bi u potpunosti trebalo da zaobiđe systemd. Kako će to raditi u praksi ne znam ali glavni problem za 99% korisnika je što je OpenBSD daleko od sistema za desktop. Prilično mali projekat sa skromnom bazom podržanog hardvera i još skromnijom bazom dostupnih paketa tj. programa. Daleko od toga da je jednostavan za podešavanje i održavanje. Onih 1% će ga koristiti ali drugih 99% će se na kraju povinovati i preći na systemd da bi mogli da rade svakodnevne poslove, gledaju filmove, slušaju muziku, surfuju… To je i bio plan od početka. Ljudi će prelaziti, čak i oni koji se ne slažu sa tom politikom jer ne znaju da podese alternativu. Za onih 1% ih baš briga. To je 1% od 1% koliki market share ima linuks desktop u celini. Možeš li da shvatiš onda koliko je to malo i mizerno, zanemarljivo? Statistička greška…

Siguran sam da će nastati mnoge distribucije i projekti koje su ant-systemd ali pitanje je koliko će proći vremena dok to ne proradi i dok ne bude funkcionalno. Slek, Gentoo, PCLOS se bore za sada ali ako krene veliki talas (a krenuo je) pitanje je koliko će izdržati… Ako imaš distribuciju na kojoj ne možeš da instaliraš ni jedno poznatije okruženje, program… Čemu onda? Koja je poenta posedovanja računara? Kupi smartphone i moći ćeš sa njim više da uradiš. Ubeđen sam da mala i lagana okruženja poput Flux-a, awesome, i3 i openbox-a nikada neće imati systemd komponente kao zavisnost jer su jednostavno previše mala. Jedan, aventualno dva paketa ali pitanje je koliko će druge stvari zavisiti, kao što je login menadžer, razni servisi, periferije i slično…

E sada, postavlja se pitanje nad svim pitanjima. Ako systemd zauzme ceo linux/BSD svet, zašto bih njih koristio a ne Windows ili još bolje OSX? Da se razumemo, i Windows i OSX imaju mnogo razvijenije sisteme (sa aspekta najprosečnijeg korisnika) sa mnogo više programa, podrške a o igrama (koje su jako bitne većini) da i ne govorim. Ljudi koriste linuks zato to vole izbor, slobodu, filozofiju… Koriste ga čak i kao neki vid bunta protiv globalizma i velikih korporacija. Onakav kakav je bio pre uvođenja systemd predstavljao je pravu alternativu korporacijskim sistemima, Windows-u i OSX-u. Sada to više nije. Ako uzmeš slobodu, izbor, filozofiju, šta ostaje? Po čemu se razlikuje osim što nema Corel, Photoshop i novu FIFA-u 2015? Dovoljan razlog za 99% ljudi da ga i ne pogledaju. Što se mene tiče potpuno razumljivo…

 

[CTEBAH]

Vilenija:

U linux svetu ostaje slackware i gentoo (btw, kako se to pravilno čita po naški?)

Слекуер и Џенту (дугачко “у” на крају).

Што се systemd-а тиче његови ефекти су већ сада толико токсични да је готово сигурно покренут и убачен са намером да направи баш то што се дешава и готово сигурно НСА има своје прсте у томе. Предности systemd-а су смешне у поређењу са штетом коју прави. Просто је инсистирање на њему екстремно нерационално и разрачунавање са онима који су против се изводи у класичном НСА модус операнди (организовано и синхронизовано пљување у медијима, оптуживање по линији теорија завере, стратешки врло прецизно одабране тачке напада…). И овде није питање директних сигурносних ризика и злонамерног кода јер злонамерни код се исправља у следећој верзији док је штета по ФЛОСС заједницу од увођења systemd-а тако дубока и дуготрајна да ће требати године да се она поправи.
Мислим да је форковање пројеката потпуно илузорно. За то просто не постоје ресурси у овако расцепканој заједници, а чак и да постоје, дуплирање посла ће на дуге стазе чинити само још већу штету заједници. Ефекти по БСД о којима пише Виленија су још један добар пример токсичности.
Убацивање systemd-а је у ствари покушај да се од Линукса направи монолитни систем. Једини мотив који ја могу да видим иза тога је ефикаснија контрола. Ништа друго нема смисла.

Оно што је мени интересантно је то да је systemd ушао у Линукс свет захваљујући корпоративном новцу. Корпоративни новац је ушао захваљујући расцепу слободног софтвера и опен сорса и то су промотери опен сорса врло јасно износили као разлог. Понашање ФСФ-а ми је тренутно недефинисано али бићу врло разочаран уколико ускоро не добијемо врло јасну осуду оног што се догађа и/или план/идеју шта даље. Уз то, нисам сигуран да баш ни једна од четири основне слободе није прекршена.

Још само једну битну ствар: препоруке ФСФ-а вероватно треба посматрати као идеал коме се тежи, а не као апсолутну догму којој сви треба да се повинујемо јер где би онда ту била слобода.

 

[Tanja]

rapha:

Ljudi koriste linuks zato to vole izbor, slobodu, filozofiju… Koriste ga čak i kao neki vid bunta protiv globalizma i velikih korporacija.

Ta(j) sam!
Otuda i moja opsednutost Debianom jer njega nije iznedrila kompanija. Otuda one emocije (ako se tako mogu nazvati) i osećaj izdanosti.
Meni je i win8, legalan, mogao da završava posao, bez ikakvih problema, ali sam ga iz krajnje ideoloških (ne tehničkih) razlika pregazila.

Na žalost, slaba vajda da će Slek i Džentu (hvala na upustvu) moći da održe stvar. Naprosto, obe distribucije su više za uži krug ljudi, zapravo preuzak. Zato se nadam da će dobiti podršku sa bar jednom još distribucijom ili makar verzijom distribucije koja je bar malo prilagođena i nama običnim smrtnicima .

 

[Tanja]

CTEBAH:

Мислим да је форковање пројеката потпуно илузорно.

Ja nisam sigurna da li najbolje razumem šta znači fork i da li postoje (i kakve su) razlike između toga i derivacije, no ja sam mislila na stvaranje distribucije u kojoj je razbijena zavisnost. To je zasigurno još uvek moguće čim je to bio predlog dela debian programera. Dakle, ono što su mislili da urade da je rezolucija prošla kako treba, sad samo to neka sprovedu pa neka izbace kao neoficijalnu (za početak) varijantu. A gotovo sam sigurna da bi u tome imali podršku onih koji su razvijali upstart, jer kao što rekoh niko se ne odriče svog projekta tek tako…

 

[Knight]

Vilenija:

Ja nisam sigurna da li najbolje razumem šta znači fork i da li postoje (i kakve su) razlike između toga i derivacije, no ja sam mislila na stvaranje distribucije u kojoj je razbijena zavisnost. To je zasigurno još uvek moguće čim je to bio predlog dela debian programera. Dakle, ono što su mislili da urade da je rezolucija prošla kako treba, sad samo to neka sprovedu pa neka izbace kao neoficijalnu (za početak) varijantu. A gotovo sam sigurna da bi u tome imali podršku onih koji su razvijali upstart, jer kao što rekoh niko se ne odriče svog projekta tek tako…

Preneseno na svet ljudi, šta bi moglo da se nazove forkovanjem? Npr. teorija evolucija daje niz sjajnih primera.

Kod ljudi pored ovog današnjeg homo sapiensa, bilo je nekoliko forkova od nekad osnovne grupacije, kao npr. neki od poznatijih su H. heidelbergensis, kao i H. neanderthalensis, od kojih su neke vrste barem u nekim periodima živele u isto vreme.

Ispalo je u toku vremena da su sve te fork-ovane vrste izumrle, i ostao je samo današnji čovek homo sapiens. E sad, čitave diskusije su se vodile, a i danas se vode, zašto se to desilo? Neki navode da je to zato što je današnji čovek pre svega bio veštiji u pravljenju oruđa i oružja, a i bio je i agresivnija (pod)vrsta (fork).

Slični primeri postoje i kod životinjskih vrsta, nisu svi recimo sisari isti, mačke, psi…

U programerskom svetu postoji osnovna verzija, i postoji fork, kada se uzima isti kod, ali se nastavlja njegov život u vidu zasebne celine, koja nema 100% veze sa ostalim sličnim vrstama. Ima veze naravno sa OOP-om, klasama, objektima, nasleđivanjem… učila si programiranje na courseri, sećaš se tih koncepata.

Naravno da mi nije ideja, da ovako uzet primer predstavim kao evolutivni napredak uljezad. To što je homo sapiens pobedio, ne mora da znači i da je dobro, naveo sam da i da neki smatraju da je razlog suviše veća agresija u odnosu na druge slične primerke ljudskih vrsta (forkova ljudskih vrsta) koje su tada živele. Biti preterano agresivan bez razloga, ili želeti i samo preveliku dominaciju, meni nije normalna osobina, ni kod ljudi, a ni u svetu kompjutera, operativnih sistema…

 

[Tanja]

Ok…

Ali da se vratim na ono što sam htela da poentiram: Šta bi radili u debianu da je prošla rezolucija onako kako smo se mi nadali?
Odnosno, šta bi se desilo da je prošla opcija 1 - Packages may not (in general) require a specific init system ili opcija 2 - Support for other init systems is recommended, but not mandatory.

Mogućnost razbijanja zavisnosti, bar kod nekih okruženja, sigurno će biti moguća još neko vreme čim je to bio predlog, a kad je reč o drugoj opciji ja i ne vidim neku razliku u njoj od onoga što je na kraju izglasano. Mislim, što to znači “preporučuje se, ali nije obavezno”? To se isto može raditi i bez rezolucije samo ako postoji volja među programerima, a ja “motivisanost” za tu volju dobrim delom nalazim u činjenici da je Kanonikal uložio vreme i novac u jedan projekat koji bi mogao biti za to upotrebljen.

Dakle, oslanjam se na interese na prvom mestu, a na drugom i na svest o onome što se dešava sa linux-om generalno. Ako te dve stvari nisu dovoljne, onda jbg… kraj…

 

[rapha]

@vilenija

Mašiš poentu.

Da je izglasano drugačije, init bi bio upstart ili nešto drugo i nastavilo bi se tamo gde je se i stalo. U tom slučaju, druga okruženja se verovatno ne bi vezivala za systemd ili bilo koji drugi init i praktično se ništa ne bi ni menjalo. Ko zna, možda bi ga čak i gnome vremenom odstranio, da ne bude zavisnost. Ipak, systemd je izglasan. Gnome ga ima kao zavisnost, verovatno će to pratiti KDE, XFCE i ko zna ko još i ti tako dobijaš sistem koji je potpuno zavistan od systemd. To se zove talas. Da nije izglasan - nikom ništa. Pošto je izglasan - kreće talas prihvatanja i tapšanja po ramenu koji usisava sve živo. Osim toga, do sada je Debian bio kralj linuksa. Štitio je siromašne i slobodno misleće od korporacija. Ali nije uspeo, pao je… Od skoro linuks ima samo jednog suverena a to je Red Hat…

 

[Tanja]

@rapha

Mislila sam na ovo zadnje glasanje (od pre par dana)… koliko sam ja ukapirala ono nije moglo, bez obzira na ishod, da utiče na promenu odluke iz februara vezano za jessie, ali je ipak trebalo da utiče na razbijanje zavisnosti i podstakne na razvoj i ostalih init-a. Na tome se još uvek može raditi, zar ne?

Ako je moj zaključak pogrešan, onda ne vidim razlog što se sada palo u depresiju

Mada, kad malo bolje razmislim, postavlja se pitanje pravih motiva ove halabuke oko rezolucije…

 

[Commander]

Ovo za menjanje DNS-ova… je već ozbiljno narušavanje privatnosti na gloablnoj mreži.

Što kaže Dragan, init je samo kap u moru, tkz inicijalna kapisla koja je već odavno pukla samo čekamo gde će udariti i kakve posledice će imati.

 

[rapha]

@vilenija


Zašto bi bilo ko trošio novac i vreme na razvoj nečega što nema šanse da bude čak konkurentno? Ako tebi od jednog inita (systemd) zavisi gnome, kde, xfce, lxde, unity, cinammon… Zašto bi stavljala bilo koji drugi init da si na vodećem mestu u nekoj distribuciji? Da bi napravila distribuciju koja će možda raditi sa fluxbox, openbox, awesome, i3 i xmonad okruženjima i menadžerima i to samo pod uslovom da i oni ne zavise od nekih systemd procesa i servisa? Čak i da ne zavise, ko će to da koristi?
Sa jedne strane imaš RH i derivate, Debijan i derivate, Fedoru i derivate, SUSE, Arč… A sa druge neku xy distribuciju za koju tek treba da se vidi kako će raditi, pod uslovom da se uspešno zaobiđu zavisnosti. Šta misliš za šta će se pre odlučiti 99,9% korisnika?

Ovo nije bila samo borba oko inita. Ovo je konačni obračun RH i Debijana koji je RH maestralno odigrao. Debijan ga odavno šije po šeru na serverima, osim toga RH se plaća i ovi su rešili da uzvrate udarac. Debijan je zajednica a RH kompanija. U zajednici svako ima svoje mišljenje dok se u kompaniji sluša glas borda direktora. Napravili systemd, nekoga iz zajednice platili da buši a zajednica k`o zajednica, posvađaće se oko najmanje sitnice jer svako misli da je u pravu i eto… Znamo kako se završilo. Debijan je sada u raspadnutnom stanju, sa izgubljenim šerom na serverima i radiće onako kako RH kaže. Jbg, mora da se zna ko vozi a ko otvara kapiju. Debijan se dugo qrčio, sloboda, ovo, ono… Došle gazde, odigrale deljenje i kraj…