Tanja:
Још је Вук Стефановић Караџић успоставио пар јасних правила која наш језик чине јединственим.
Једно од њих је: “Пиши како говориш”.
Nije samo Vuk, neki su posle njega morali da dopunjavaju, čiste i dovrše njegove osnovne postavke, al’ ajd, da ne cepidlačimo
Jezik je živa materija koja se tokom vremena menja, prilagođava okruženju…nekad se nova pravila usvajaju, stara izbacuju, ali uglavnom su tehnički zavisna od govornog aparata, kao što si ^ lepo navela primer.
Usput, ako ćemo argumentovano: i sam Vuk je govorio i (ponegde) pisao “srBski” a ne “srPski”
Doduše…za govor ne mogu da tvrdim 100%, samo na osnovu komentara tadašnjih savremenika njegovih, ali za pisan(i)je mogu
U prilog tome, a i raspravi samoj, prvi srpski bukvar…u prilogu
Međutim, ono što je još pre skoro 200 godina i Vuk konstatovao, poredeći Srbe sa ostalim evropskim narodima, je zabrinjavajući procenat nepismenih.
Nekako još mogu i da razumem one bukvalno nepismene…nisu ljudi išli u školu pa bože moj, na neki način i nisu krivi…ali funkcionalna nepismenost je postala rak rana ovog dela Balkana. Ogroman je broj ljudi koji se teško i nerazumljivo izražavaju, koji ne razumeju ni najprostije rečenice, iako su “završili” škole pa imaju diplome…poneki čak i doktorate
Mislim da se iz tog ogromnog broja funkcionalno nepismenih i rađa, održava i razmnožava netrpeljivost prema dvoazbučnosti, koju bi trebalo da prihvatamo kao blagoslov, a ne kao nekakvo prokletstvo.
Volim ćirilicu, “moja je” ništa manje nego i najtvrdokornijih zadrtih ćirilićara…uostalom, prva slova koja sam učio da čitam i pišem su bila upravo na ćirilici, to se ne zaboravlja…ali danas koristim pretežno latinicu i to pravo mi niko nikada neće moći oduzeti.
) због тога што ми сваки видео едитор на Линуксу прави проблем
