Programiranje
- Thread starter klod
- Start date
Last edited:
Meni zapravo treba da prepravim jedan u kome su specijalni neki karakteri… nema mnogo, ali tvorac nije baš bio preterano invetivan kada je pravio neke karaktere…
Ajd’ Ćofi onu sliku sa likom iz drevnih vanzemaljaca :lol:
PS
@Dragan & @klod
Hvala za predlog i link (premašila sam lajkovanje za danas)
Ajd’ Ćofi onu sliku sa likom iz drevnih vanzemaljaca :lol:
PS
@Dragan & @klod
Hvala za predlog i link (premašila sam lajkovanje za danas)
Last edited:
@Vilenija
Ne znam šta te konkretno interesuje od fontova, ali dobar izbor ćirilice imaš ovde
http://cirilica.com/cirilica/Strane/fontovi/fontovi01.html
Ne znam šta te konkretno interesuje od fontova, ali dobar izbor ćirilice imaš ovde
http://cirilica.com/cirilica/Strane/fontovi/fontovi01.html
Last edited:
- Joined
- Jan 13, 2012
- Messages
- 9,235
- Reaction score
- 530
Aha…
Uglavnom koliko se dugo bavim dizajnom, jedno sam naučio: “Kada misliš da si stvorio novi font, pogledaj dva puta, jer je to neko pre tebe uradio već dva puta”
Mada retki su ljudi koji prave fontove od “nule”, prepravke i to sitno za potrebe je OK, ali praviti font od “nule”, pod uslovom da se to radi iole profesionalno, zahteva puno rada, napora, a najviše znanja iz kaligrafije.
Last edited:
Last edited:
Da priupitam i ja nesto vezano za knjige, ima li mozda neko Misliti na Javi, da hoce da proda ili tako nesto?
U Javi se ne misli, u Javi se prate šabloni
)
Koji god problem imaš, ili može da se uradi i zna se tačno kako se radi, ili ne može da se uradi. Krut nekako jezik, nimalo ga ne volim.
U Javi se ne misli, u Javi se prate šabloni
)Koji god problem imaš, ili može da se uradi i zna se tačno kako se radi, ili ne može da se uradi. Krut nekako jezik, nimalo ga ne volim.
Last edited:
Pa meni je bilo zabavno da prčkam u asembleru, ali žestoko koristeći C biblioteku )
Zamisli da moraš sam da implementiraš printf koristeći samo sistemski poziv write. Write ume samo da ispisuje niske. A da bi uopšte pozvao write, moraš da ubaciš u odgovarajući registar (RAX ako se dobro sećam) broj sistemskog poziva write, koji možeš proveriti u /usr/include/asm/unistd_64.h (za amd64 arhitekturu), i evo proverio sam, write je broj 1. Zatim, prvi argument je stdout, (oznaka za stdout je takođe 1, ja mislim i on ide u registar RDI). Zatim u registar RSI ide drugi argument sistemskog poziva, odnosno adresa stringa koji ispisuješ, a u registar RDX ide dužina stringa. Tek onda zoveš write)
Mnogo je to dosadno i naporno. A to je samo da bi izvršio prost poziv write. U x86 arhitekturi je još gore, jer slično ovo radiš tako što guraš argumente obrnutim redosledom na stek, jer se u x86 svi argumenti prosleđuju preko steka, pa posle moraš da podesiš SP (stack pointer) na pređašnje stanje, odnosno, u ovom slučaju, da mu dodaš 12, jer je 4 bajta oznaka da je u pitanju stdout, još 4 adresa stringa, i 4 za dužinu. A zamisli da treba da parsiraš kontrolni string i da loviš argumente za printf. Pa to je čista tortura)
Al kad koristiš C funkcije, nije asembler tako strašan
Asembler je kul, treba ga znati pomalo jer onda bolje kapiraš kako sve funkcioniše “ispod haube”, pa čistije razmišljaš kada radiš u C-u i C+±u. A u teoriji možeš i da pišeš optimizovane procedure koje možeš da pozivaš posle iz C-a. Problem s tim je što ako hoćeš portabilnost morao bi da dovoljno dobro poznaješ svaku arhitekturu koju želiš da podržiš. Kad kažem arhitekturu, to je petlja u petlji jer pod time mislim na arhitekturu procesora, ali i na arhitekturu OS-a. Dakle, Linux x86 asembler nije isto što i Windows x86 asembler, a ni jedno ni drugo ne liči mnogo na Linux amd64 asembler i tako dalje. Tako da se i to izbegava. Blj
Što se mene tiče, python čini javu zastarelom) A ako nešto treba baš da bude brzo, napišeš python modul u C-u ili C+±u i svi srećni. A može i u asembleru ))
@timotije
Ah, jesam, al on isto tvrdi i za C++)
Ipak, po mom mišljenju, C++ je prosto bolji od C-a, osim možda za programiranje kernela)
)Zamisli da moraš sam da implementiraš printf koristeći samo sistemski poziv write. Write ume samo da ispisuje niske. A da bi uopšte pozvao write, moraš da ubaciš u odgovarajući registar (RAX ako se dobro sećam) broj sistemskog poziva write, koji možeš proveriti u /usr/include/asm/unistd_64.h (za amd64 arhitekturu), i evo proverio sam, write je broj 1. Zatim, prvi argument je stdout, (oznaka za stdout je takođe 1, ja mislim i on ide u registar RDI). Zatim u registar RSI ide drugi argument sistemskog poziva, odnosno adresa stringa koji ispisuješ, a u registar RDX ide dužina stringa. Tek onda zoveš write
)Mnogo je to dosadno i naporno. A to je samo da bi izvršio prost poziv write. U x86 arhitekturi je još gore, jer slično ovo radiš tako što guraš argumente obrnutim redosledom na stek, jer se u x86 svi argumenti prosleđuju preko steka, pa posle moraš da podesiš SP (stack pointer) na pređašnje stanje, odnosno, u ovom slučaju, da mu dodaš 12, jer je 4 bajta oznaka da je u pitanju stdout, još 4 adresa stringa, i 4 za dužinu. A zamisli da treba da parsiraš kontrolni string i da loviš argumente za printf. Pa to je čista tortura
)Al kad koristiš C funkcije, nije asembler tako strašan
Asembler je kul, treba ga znati pomalo jer onda bolje kapiraš kako sve funkcioniše “ispod haube”, pa čistije razmišljaš kada radiš u C-u i C+±u. A u teoriji možeš i da pišeš optimizovane procedure koje možeš da pozivaš posle iz C-a. Problem s tim je što ako hoćeš portabilnost morao bi da dovoljno dobro poznaješ svaku arhitekturu koju želiš da podržiš. Kad kažem arhitekturu, to je petlja u petlji jer pod time mislim na arhitekturu procesora, ali i na arhitekturu OS-a. Dakle, Linux x86 asembler nije isto što i Windows x86 asembler, a ni jedno ni drugo ne liči mnogo na Linux amd64 asembler i tako dalje. Tako da se i to izbegava. Blj
Što se mene tiče, python čini javu zastarelom
) A ako nešto treba baš da bude brzo, napišeš python modul u C-u ili C+±u i svi srećni. A može i u asembleru ))@timotije
Ah, jesam, al on isto tvrdi i za C++
)Ipak, po mom mišljenju, C++ je prosto bolji od C-a, osim možda za programiranje kernela
)
Last edited:
…i još ponešto…priča se da je kompletan Linux zasnovan na (nedokazivom) backdoor-u 
http://scienceblogs.com/goodmath/2007/04/15/strange-loops-dennis-ritchie-a/
EDIT:
… i ništa bez Solarisa
http://mirror.hamakor.org.il/archives/linux-il/04-2004/9417.html
http://scienceblogs.com/goodmath/2007/04/15/strange-loops-dennis-ritchie-a/
EDIT:
… i ništa bez Solarisa
http://mirror.hamakor.org.il/archives/linux-il/04-2004/9417.html
Last edited:
Jel, Drakče? Odakle ti to? 412 milijardi ljudi je čitalo linux kod, čisto sumnjam da bi se bilo kakav bekdor provukao ))
Evo za drugare, faktorijelčić u amd64 GAS-u sa intel sintaksom, koji sam pisao kao jedan od desetak malih primera za seminarski)
View attachment 2929
View attachment 2930"
Samo preimenujte u fact.s i main_fact.c ako hoćete da isprobate. I “gcc fact.s main_fact.c”, ništa specijalno)
Što bre nisu dozvoljene .c i .s ekstenzije??
))Evo za drugare, faktorijelčić u amd64 GAS-u sa intel sintaksom, koji sam pisao kao jedan od desetak malih primera za seminarski
)View attachment 2929
View attachment 2930"
Samo preimenujte u fact.s i main_fact.c ako hoćete da isprobate. I “gcc fact.s main_fact.c”, ništa specijalno
)Što bre nisu dozvoljene .c i .s ekstenzije??
Last edited: