Robolinux

[mentol]

Pozz za debijanovce.Prije mjesec-dva sam instalirao Robolinux,osnivač John Martinson aka Robo kaže da je baziran na 100 % Debianu.Moje dosadašnje linux iskustvo je zasnovano na Ubuntu ili forkovima Ubuntua,znači nisam baš ni početnik ali i od nekog geeka sam svjetlosnu god daleko.Ne sjećam se da sam išta brže instalirao od Robolinuxa i zapažanja su sljedeća:1.iznenadio me izbor već predinstaliranih paketa,drivera i način njihovog instaliranja.2.potrošnja RAM-a je jako mala 300-500 MB maximalno.Iako je sam proces instalacije korektno preveden nisam mogao prokužiti kako da i sistem prevedem jer jezika ovih prostora(srpski,hrvatski i bosanski)nema u “jezicima”.Moju Atheros karticu nije prepoznao i to je prva distra na kojoj nemam wi-fi.I na kraju najčudniji problem(zbog kojeg sam se odlučio da se vratim na Ubuntu),na mom Toshiba laptopu imam dual boot i kad uđem u windowse u postavkama vremena moram dodavati 2 h a kad sam na Robolinux moram vraćati okruglo 2 h?!Vidim izašla je nova verzija 7.6.2 ako ne griješim i ponovo bih probao al imam par pitanja pa molim sve one koji znaju da odgovore;
1.da li su potrebna neka podešavanja nakon instalacije(dodavanje repoa i ključeva)
2.jesu li komande u terminalu kao u Ubuntu
3.da li je Debian rolling release distribucija
Ko želi Robolinux može preuzeti sa ove stranice http://sourceforge.net/projects/robolinux/files/
Unaprijed zahvaljujem

 

[rapha]

Fck me, koliko više ima Debian i Ubuntu forkova. Evo, ovaj je recimo klasičan Debian stable, koji se od ostalih, pored pozadine i ikonica razlikuje samo po tome što ima instaliranu virtuelnu mašinu podešenu za Win XP i/ili Win 7 ako sam dobro shvatio. Bože sačuvaj…

Ok, da probam da odgovorim na tvoja pitanja.

1. Ne znam, nisam ga koristio
2. Komande u terminalu su iste na svim distribucijama ako ne računamo paket menadžere. Nauči konzolu i snaćićeš se na svakoj distribuciji bez problema.
3. Debijan po default-u nije RR distribucija ali može da se namesti da bude. Testing i Sid repoi recimo.

Moj savet ti je, ako već želiš da isprobavaš distribucije i da učiš, da se držiš standardnijih i proverenijih distribucija. Prvo vidi koje ti okruženje odgovara, KDE, XFCE, GNOME… Vidi koji ti paket menadžer odgovara, apt, yum, pacman, slackpkg… Onda dolaziš do izbora same distribucije. Preporučujem da se držiš Debijana, Sleka, Fedore, SUSE-a… Kasnije možeš probati i Arch a ako imaš suicidne misli a nemaš ideju kako to da obaviš - uvek je tu Gentoo. Pa polako…
POred ovih što sam naveo ima još dobrih distribucija ali ove su neka osnova, one koje će trajati. Sve su sa jako dugom istorijom. Sa druge strane, neke (kao Robolinux) se brzo pojave i vrlo često još brže nestanu.

Mint, Ubuntu, PCLOS i slični su odlične distribucije koje sjajno rade ali teško da ćeš na njima naučiti nešto jer one to od tebe ne traže. Sve radi OOB.

 

[Dragan]

@1.
Upravo isprobao u vboxu…još jedno remastersys đubre prepuno spama i prosjačenja…

View attachment 3663

 

[iz0t0p]

ako zelis da isprobavas i ucis, na jednoj particiji se drzi jedne distribucije, a jednu malu oslobodi za ucenje (mnoge nove distribucije koje traze 3d rendering ne mogu lepo da rade u vboxu) i mnogo citaj. i onda jos malo citaj. imas distrowatch pa polako

krutost mnogih iskusnih linuxasa me fascinira, tutorijali su super, al gentoo, arch, pa i slack definitivno nisu za pocetnike. kao ni freeBSD. ima gomila forkova, vec podesenih unapred podosta, pa ih bolje doradjuj po svom ukusu

 

[rapha]

@izotop

Nije to krutost, to je istina i suština. Pričam ti iz svog ugla a veruj mi da sam isprobao sve žive i mrtve distribucije, linuks i BSD. Shvati sve ovo kao savet da ti uštedim vreme.

Naći ćeš recimo neki xy distro koji nije mainstream, nema mnogo razvijatelja, nema veliku zajednicu… Biće bagova, nestabilnosti, nepouzdanosti a možda jednog dana i nestane, kao što je to bio slučaj sa morem distribucija pre te xy. Retke su distribucije koje su maltene one man show a da su dobre i da traju, bar za sada. Recimo Crunchbang i Solyd su dobri primeri. Ako takva vrsta distrohopping-a služi samo za zabavu i ubijanje vremene, to je sasvim ok.

Sa druge strane, možeš da učiš bilo šta na bilo kojoj distribuciji ali retki su oni koji su mnogo toga naučili uz Ubuntu, Mint, Elementary… Sve radi, sve je podešeno i nemaš šta da čačkaš.

One “geek” distribucije nisu zaista teške. Ok Gentoo stvarno jeste i ne samo što je težak nego je i dosta specifičan, zahteva dosta pripreme, poznavanja svog hardvera i dosta vremena. Arch nije težak za instalaciju i podešavanje ali moraš da budeš oprezan jer te svakodnevno zasipa sa tonama apdejta. Moraš da pratiš…
Sad, imaš recimo Debijan i Slek koji nisu teški ni za instalaciju ni da ih podesiš. Ima možda malo više konzole i editovanja konfiguracionih fajlova ali nije ništa specijalno. Par koraka više nego na Mintu gde sve radi OOB. A služiće te bez greške. Stabilni, pouzdani, nema bloat-a, žickanja što kaže Dragan… Oni su original, nikako ne mogu da budu loši…

Probaj pa ćeš videti. To što ljudi misle da su neke distribucije geek su samo predrasude, ništa drugo. Probaj ih pa ćeš videti jer kladim se da to pričaju oni koji ih nikada nisu ni probali već pričaju po onome što su “negde” pročitali ili na iskustvu drugovog druga.

 

[iz0t0p]

nisam se proslavio sa freeBSDom, ali pcbsd mi je sasvim lepo prosljakao na desktop masini, i sa gentoom sam se namucio i batalio debian mi je medju prvim distribucijama koje sam probao, odmah posle red heta…
u principu jedna particija mi je stalno za testiranje a jedna za dist koju redovno koristim na svakodnevnoj bazi
sve zavisi sta neko zeli, na par mesta kod sestre, i par drugara sam na starijim masinama npr stavljao bodhi (sad vec ugasen) i njima lepo radi, oni ne petljaju mnogo, a sjajan je i lepo izgleda sasvim
ko zeli da uci bas sve on ce da isprobava i uci na svakoj distribuciji, kome treba da sljaka, nema potrebe da se igra sa gentoom npr
par godina i promeni se s necim novijim boljim ako vec distribucija umre
ali cesto nema potrebe za izivljavanjem i zezanjem samog sebe. ja se trudim da popularizujem linux koliko mogu u svojoj okolini. mnogi su zadovoljni i kad vide kkp lepo sljaka polako ulaze u ucenje o linuxu prvo nek proradi oob a posle lagano prema potrebi…

 

[Lazar]

I Gentoo, kao i svaka druga Linux distribucija moze da “sljaka” samo je pitanje da li korisnik zeli da ulozi truda i koliko u podesavanje sistema.

 

[Commander]

Mislim da u današnjem dobu trud nema veze toliko koliko pojam “vreme” igra ulogu.

 

[rapha]

Ako pričamo o Gentoo-u, ne samo trud, već priprema, gomila dokumentacije… Mint, Slek, FreeBSD, Debijan, sve se instalira na isti način. Nešto je GUI, nešto je tekstualno ali se sve svodi na isto. Započni instalaciju, particije, paketi, okruženje, mreža, korisnik… Uz malo pažnje može da instalira bilo ko.

Kod Gentoo-a je to daleko kompleksnije. Kreiraj particije, montiraj, skini tarball, raspakuj, chroot, make.file, flagovi, čuda, muda… Iiii, kada se to sve završi (i živ čovek pomisli da je na konju) kreće prava igranka instalacijom iz sorsa svega postojećeg…

Istina, jako lepo radi. Imao sam priliku malo da se zezam sa laptopom čoveka koji ga dugo koristi, koji i sam priznaje da je previše komplikovano (naročito za današnje uslove), da i on mora da ima podsetnik pored sebe prilikom instalacije ali eto, koristi ga iz navike.

Ja sam pokušao dva puta. Jednom posle dva ili tri meseca iskustva sa linuksom i naravno prošao sam k`o kurva u crkvi. Drugi put sam bio dosta iskusniji, probao iz čiste radoznalosti, išlo je lepo ali sam se smorio kao zmaj posle četiri i po sata buljenja u monitor i dokumentaciju a mislim da nisam bio ni na 30%.

To je najveći problem. Ako daš i prilično iskusnom linuksašu bilo koju distribuciju - instaliraće je i podesiti uz manje ili više napora ali će se snaći. Daj mu Gentoo bez dokumentacije ili uputstva i neće uraditi ništa.

Uostalom, evo dokumentacije o portage-u:
https://www.gentoo.org/doc/en/handbook/handbook-x86.xml?part=2&chap=1

Ko skonta i popamti iz prve - alal mu ćufte.

 

[Dragan]

Nisam nikada probao gentoo, al’ ne verujem da može da boli više od kompajliranja kernela u Solarisu/OpenIndiani

 

[rapha]

Ih, Draganče, dok ti dođeš u Gentoo-u do kompajliranja - ko živ a ko mrtav…
Eto, kada jednom budeš bio previše dokon - probaj.

 

[marecare]

Znam da je off ali da iskoristim da pitam rapha (posto vidim da koristi) kakva je sad situacija sa Slackware-om? Kada sam ja ulazio u linux svet on je vazio za jedno od zajebanijih distroa za podesavanje!

 

[rapha]

Da, odosmo u potpuni off ali nadam se da nam ostali neće zameriti.

Ja sam na Sleku relativno kratko, možda par meseci, ali nemam nameru da ga menjam i on je trenutno na svim mojim mašinama. Desktopu i dva laptopa. Desktop je KDE a laptopovi su u kombinaciji awesome i i3wm. Pre toga sam dugo koristio Debian i Arch. Odgovara mi jer je jednostavan za podešavanje, ne stoji mi na putu (otrcana fraza ali potpuno tačna) jer radi tačno onako kako sam podesio, ne smara me sa tonama apdejta, stabilan, pouzdan… Otprilike nešto slično Debian stable+backports.
Debian stable mi je previše mator, testing mi je previše brz (previše apdejta a mene mrzi to da radim), o Arču da i ne govorim. Recimo da su Slek, Debian+blackports i CentOS savršene distribucije za mene.

Što se tiče instalacije ista je kao i pre nekoliko godina (veoma jednostavna) i to je takođe jedna od prednosti Sleka. Nema learning curve sa izlaskom svake nove verzije, menja se samo ono što baš mora. Kada izađe nova verzija, praktično gde si stao tu i nastavljaš.

Što se tiče podešavanja, dosta je napredovao u poslednje vreme. I dalje se mnoge stvari rade ručno, preko konzole i editovanjem konfiguracionih fajlova ali meni je to zaista prednost jer je najjednostavnije i najbrže a i navikao sam tako i ranije na Debijanu a naročito na Arču.
Ipak, neke stvari su i olakšane. Nema potrebe recimo da montoraš ručno sve particije jer će biti prepoznate i montirane u samoj instalaciji. Recimo, prikačim andorid telefon i automatski se pokreće protokol i montira kao bilo koja druga particija. HP 1020 štampač koji važi za nezgodan u linuks svetu sam na Sleku instalirao lakše nego na bilo kojoj drugoj distribuciji sa jednom naredbom (hp-setup), i tako dalje…
Softvera ima sasvim dovoljno. Ne kao Debijan ali u kombinaciji sa SlackBuilds nisam naišao na nešto što mi treba a da ga nema. Možeš da ga instaliraš i sorsa, imaš klasični pkgtool, imaš slackpkg+ koji sam rešava zavisnosti. Imaš sbotools alat recimo pomoću kojeg intaliraš pakete sa SlackBuilds-a koji takođe sam rešava zavisnosti. Imaš klasične menadžere (kao Synaptic recimo) kao što je Slaptget i tako dalje. Inače, za neupućene, SlackBuilds je u Sleku nešto slično AUR-u kod Arča… Za sve pakete na Sleku su ti sasvim dovoljni slackpkg+ i sbotools, i za oficijalne repoe i za SB, da ne razmišljaš o zavisnostima.

Generalno, što sam rekao u nekom od prethodnih postova, nekoliko koraka više od Minta, malo konzole i konfiguracionih fajlova. To je sve. Ništa specijalno. Uradi jednom i zaboravi narednih par godina…

Ako nekoga interesuje da proba, mogu da napišem uputstvo za podešavanje u 10 koraka. Instalaciju nema razloga objašnjavati jer je zaista trivijalna.

 

[Commander]

marecare:

Znam da je off ali da iskoristim da pitam rapha (posto vidim da koristi) kakva je sad situacija sa Slackware-om? Kada sam ja ulazio u linux svet on je vazio za jedno od zajebanijih distroa za podesavanje!

Ne znam kada si ulazio u svet linuxa ali onda kada sam ja ulazio a to je bilo krajem 90-ih on je važio za jednu od distribucija koje je bilo najlakše instalirati, tada je Slack i pridobio veliku masu ljudi i korisnika. Piraterija je tada radila ko luda odnosno masovno smo trošili Suse koji se tada plaćao i RedHat koji se u prvih 2 verzije koliko se sećam nije plaćao a kasnije jeste. U svakom slučaju internet je tek bio na pomolu da se omasovi u Srbiji pa ti praktično internet nije ni trebao.

rapha:

Ako nekoga interesuje da proba, mogu da napišem uputstvo za podešavanje u 10 koraka. Instalaciju nema razloga objašnjavati jer je zaista trivijalna.

Svakako kada odvojiš vremena napravi ovo pa ćemo TOP-ovati temu