Ево једнога осврта на групу за коју ме вежу лепа сећања. Група је имала необично име, звала се „ Јулско јутро „ и њу су сачињавали :
Бојана Тотић – клавијатуре, Димитрије Лукић / Лукс – гитара, Милан Вујичић – Бубњеви, Добрица Перишић – вокални солиста, Миливој / Миле / Бранковић – бас гитара и Дејан Тотић – гитара.
Група "Јулско јутро“ је постојала током седамдесетих година, да би почетком осамдесетих престала са радом. Група је имала много наступа , како у родном месту Ердевик, тако и по многим другим ближим и даљим местима, али и у Београду, то је тада била недостижна жеља многих састава у тадањој СФР Југославији. Имати вокално инструментални састав у малој средини – селу и још имати састав таквог квалитета и нивоа какав је красио групу " Јулско јутро ", то, у то време нису имали ни многи велики градови.
Шта је била посебност овога бенда ?
Прво момци ( и девојка ) су свирали, јако добро и квалитетно, затим репертоар који су изводили био је нетипичан, истанчан и сачињавале су га песме које ретко да је који састав, заправо нити један састав, у тадашњој Југославији није изводио. Сећам се неких од тих ретких сонгова, које сам слушао и гледао на њиховим концертима 2. августа, на Илијин дан, на слави у месту Илинци, 1978., затим те исте године у словачком Дому културе у Ердевику на прослави Дана Републике ( 29. новембра), наредне '79 у граду Шиду у Дому омадине, па исте године за ердевичку славу, мислим да је то био месец мај, у Дому културе Ердевик. Ево неких од тих ретких песама које је овај изванредни састав изводио :
"Тема за имагинирани венстерн“ од групе Mountain, " Меланхолични човек " од групе The Moody Blues , затим „Јазгарова фарма“ од групе Mountain, „Санкање у Немтакету“ такође од групе Mauntain uкључујући и композицију „Киша „ те песму "July Morning“ од групе Uriah Heep,по којој је та ердевичка група, мислим , и добила име.
Изводили су још многе друге музичке нумере, које су биле веома захтевне како вокално тако и инструментално, наиме било их је тешко отпевати и не мање лако одсвирати. И још један адут који је красио ову специфичну групу је био њихов имиџ, у смислу њихове спољашњости, јер су сви момци као и дама били врло лепи људи и носили су свеукупном својом појавом, али и стилом живота, ореол правих рокера.
Лепо је да се сви заједно присетимо, како ове групе тако и година које су обележиле и нашу младост. Бојан Милановић