Jel a zasto onda zvezda Danica, tj Venera, jos je i poznata kao Lucifer? I zasto onda toliko bitno da ljudi nikada nisu bili na Mesecu i slicno?
edit:
stvar je u tome da je u vreme kad je pisana Biblija kosmos bio potpuno nepoznat. Nije se znalo da je Zemlja samo jedna od mnogo planeta vec se mislilo da je nebo slojevito gde zive nebeska bica na svakom od tih slojeva. Otud i andjeli imaju krila. Vakuum je bio potpuno nepoznat.
Будући да се овај пост налази одмах испод оног мог објашњења да анђели нису звезде, а с обзиром да није намењен ником посебно (@), бићу слободан да мислим да се тиче управо мог писања па стога дајем следећи одговор (и сам ником посебно већ на општи увид):
Прве две реченице, написане невешто и немушто, налазе се у извесном логичком низу (када је већ Луцифер планета зашто је онда важно да људи нису били на месецу?). Пошто сама целина твори бесмислицу а душевно здрав човек нема и не може имати одговор на тако постављено питање, објаснићу само први део истог.
Постављам овде извод из Догматике Православне Цркве.
Догматика Православне Цркве – Том I
ДЕО ДРУГИ – ОДЕЉАК ПРВИ
Однос Бога према твари – Бог као Творац света
32. О злим дусима
………………………
Главни, врховни дух зла назива се у Светом Писму: Сатана (јеврејски: satan = противник, обмањивач), ђаво (διάβολος = клеветник, опадач), Велзевул,Велијар,кнез власти ваздушне,кнез овога света,кнез ђаволски,кушач, Деница (ό ‘Εωσφόρος = Lucifer),Авадон,а остали зли дуси називају се: нечисти духови,духови зла, зли духови,беси, демони,анђели Сатане.
Да су ђаво и анђели његови бића лична и стварна показује Свето Писмо описом њихових јављања људима и њиховог присуства у овом свету…
………Нови Завет пружа многобројне доказе о нечистим дусима као бићима самосталним, личним и стварним. Тако нам Нови Завет најпре описује ђавола као кушача, који врло вешто и лукаво куша Спаситеља………
…………Када фарисеји окривљују Спаситеља да Он помоћу Велзевула, кнеза ђаволскога, изгони ђаволе, Он не само не пориче постојање ђавола, већ одговором својим потврђује да стварно постоји и Сатана и царство његово…….
…….Демони су и после пада остали духовни, бестелесни, али само са потпуно измењеним моралним стањем и расположением и са савршено посувраћеним својствима своје духовне природе……
…….Духови по природи, демони имају разум, вољу, осећање, које пројављују у својој делатности и животу……
Итд, итд.
Јасно је да је званичан став Православне Цркве овај који сам навео и ту нема места ни за какве произвољности, још мање за учитавања слободних тумачења Њој самој.
Свако може да дума о стварима и појавама како жели и тако и треба да буде, али када је у питању став Цркве, он се исказује кроз догматска уверења и ако некоме није јасно о чему се ради довољно је да иста прочита на линку који дајем.
Догматика Православне Цркве – Том I – Страна 33 – Светосавље
Што се тиче другог дела питања (од edit: па надаље) , и за то позивам Догматику да нам разјасни шта Православна Црква мисли о анђелима и крилима и осталим вакуумима:
31. Постанак духовног света
……У Светом Откривењу налази се читав низ сведочанстава о јављањима анђела као стварних, личних бића, која посредују између Бога и људи……
………Сам Спаситељ, објашњавајући причу о кукољу, говори о анђелима као бићима реалним, не мање реалним и очигледним него што је реалан и очигледан Син Човечји, свет, синови царства и синови зла……
……Природа анђела је бестелесна, духовна, јер су они духови (τά πνεύματα).„Желиш да знаш, пита блажени Августин, име природе анђелове? Ево њега: дух. Желиш да знаш његову дужност? Ево ње: анђео. По бићу своме он је дух, а по дужности анђео“. Као духови анђели су невидљиви, разумни, слободни, бесмртни, бестрасни……
…..Пошто су они умови (νόες), то се находе у местима мисленим (έν νοητοΐς τόποις), и нису ограничени на телесан начин (ού σωματικως περιγραφόμενοι). Они не узимају на себе облик на телесан начин (σωματικώς), нити се простиру у три димензије, него духовно (νοητως) присуствују и дејствују тамо где им је наређено, при чему их ништа не може спречити: ни зидови, ни врата, ни катанци, ни печати….
Видимо дакле да Црква верује да су Анђели не само бића реална већ и да “ не узимају на себе облик на телесан начин, нити се простиру у три димензије”, те из тога можемо закључити да за њих не важе закони физике и механике лета, да их се не тиче опструјавање ваздуха преко горњаке и доњаке, разлике у притисцима, нападни углови и облик пера њихових крила.
Дакле, и овде важи она народна да није “‘тица све што лети”. Једино што не ваља је да се то раније обично говорило деци али очигледно је да се циљна група у међувремену проширила…
