Zanimljivi klipovi, linkovi, tekstovi, slike...
- Thread starter Commander
- Start date
S
system
Guest
- Joined
- Jan 13, 2012
- Messages
- 9,235
- Reaction score
- 530
Bože dragi gde nestade ova država? Pa bre mi smo sada zvanično cirkus Kolorado, a himna po hitnom postupku da se usvoji:
Hoces li duso, hoces bela rado
da te strina vodi u cirkus Kolorado
joj hocu, hocu i hocu rado, rado
vodi me strina u cirkus Kolorado
I staro i mlado, i staro i mlado
svi, svi, svi u cirkus Kolorado
Hoces li duso, hoces bela rado
da te strina vodi u cirkus Kolorado
joj hocu, hocu i hocu rado, rado
vodi me strina u cirkus Kolorado
I staro i mlado, i staro i mlado
svi, svi, svi u cirkus Kolorado
Last edited:
Ja sam obrisao sve linkove, bukmarke, izclanio se iz svih grupa na FB…sve sto ima veze sa vestima. Filtriram postove, odpratio i neke gotivne javne licnosti koje svako malo seruju neke vesti…mnooooogo, ali mnoooooogo mi jee gotivnije od tada.
Furam svoju pricu, pokusavam sa zenom da ostvarim koliko toliko normalan zivot u ovoj zemlji ali na koji nece uticati to ko je na vlasti…
Jedino sto ponekad ispadnem glup u drustvu…tipa pre par vikenda sam zvao ortaka da se nadjemo u gradu, on kao “bajo, znas li da je gej parada…”
Furam svoju pricu, pokusavam sa zenom da ostvarim koliko toliko normalan zivot u ovoj zemlji ali na koji nece uticati to ko je na vlasti…
Jedino sto ponekad ispadnem glup u drustvu…tipa pre par vikenda sam zvao ortaka da se nadjemo u gradu, on kao “bajo, znas li da je gej parada…”
Last edited:
Vlad
Well-known member
- Joined
- Feb 13, 2012
- Messages
- 2,259
- Reaction score
- 240
Kada smo već kod proizvodnje energije i to toplotne energije
Revolucija iz Skandinavije: Grejanje kuće pomoću SURFOVANJA INTERNETOM
Revolucija iz Skandinavije: Grejanje kuće pomoću SURFOVANJA INTERNETOM
Last edited:
S
system
Guest
[No message]
S
system
Guest
Brutalno sam se uroljo za 10% više nego sinoć.
S
system
Guest
SVI ROĐENI IZMEĐU 1950. I 1980. godine 
Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni, iako su naše majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes… Kao deca, vozili smo se u automobilima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali da imamo kacige na glavi za vožnju biciklom ili na rolšuama…
Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte, a ne iz flašica kupljenih u velikim trgovačkim lancima.
Delili smo flašicu kokte, kole ili nare sa našim prijateljima i niko nije umro zbog toga…
Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili sokove koji su i tada bili puni šećera, ali nismo bili debeli zato što smo smo se stalno igrali napolje…
Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se po ceo dan, žmurke, graničara, lopova i pandura, kraljica 1-2-3,
kauboja i indijanaca, fantoma i svega ostalog što je samo dečja mašta bila u stanju da smisli, sve dok se nije upalila ulična rasveta koje ionako nije bilo previše.
Neretko nas niko nije mogao naći po ceo dan, pa je i roditeljski šamar bio deo vaspitanja, a bez zlostavljanja u porodici.
I nikad nije bilo problema.
Provodili smo čitave dane praveći trkačke daske od otpada iz podruma ili šupe, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica, naučili smo kako da rešimo problem. Mi nismo imali imaginarne prijatelje.
Mi prijatelje nismo dodavali, nego ih vremenom sticali! Nismo imali ni probleme s koncentracijom u školi…
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i vaspitača pa smo ipak završavali nekakve škole.
Nama nisu prodavali drogu ispred škole. Nismo imali playstation, nintendo, x-box, nikakve video igrice, nismo imali 99 kanala na televiziji, samo dva i to drugi tek od popodne, nismo imali video rekordere, surround sound, mobilne, kompjutere, internet, čet sobe…
Mi smo imali prijatelje i družili smo se sa njima!
Padali smo s drveća, znali da se isečemo na staklo, slomimo zub, nogu ili ruku, ali naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga.
Igrali smo se s lukom i strelom, gradili tvrđave od snega, bacali petarde za Novu godinu, čitali hrpe stripova i sve smo to preživeli bez posledica!
Vozili smo se biciklom ili išli peške, dotrčali do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno!
Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku. U stvari, bili su često stroži nego sam zakon!
Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji sveta. Naše generacije su dale najbolje pronalazače i naučnike do danas.
Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost. I naučili smo da živimo sa tim!
Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni, iako su naše majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes… Kao deca, vozili smo se u automobilima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali da imamo kacige na glavi za vožnju biciklom ili na rolšuama…
Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte, a ne iz flašica kupljenih u velikim trgovačkim lancima.
Delili smo flašicu kokte, kole ili nare sa našim prijateljima i niko nije umro zbog toga…
Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili sokove koji su i tada bili puni šećera, ali nismo bili debeli zato što smo smo se stalno igrali napolje…
Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se po ceo dan, žmurke, graničara, lopova i pandura, kraljica 1-2-3,
kauboja i indijanaca, fantoma i svega ostalog što je samo dečja mašta bila u stanju da smisli, sve dok se nije upalila ulična rasveta koje ionako nije bilo previše.
Neretko nas niko nije mogao naći po ceo dan, pa je i roditeljski šamar bio deo vaspitanja, a bez zlostavljanja u porodici.
I nikad nije bilo problema.
Provodili smo čitave dane praveći trkačke daske od otpada iz podruma ili šupe, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica, naučili smo kako da rešimo problem. Mi nismo imali imaginarne prijatelje.
Mi prijatelje nismo dodavali, nego ih vremenom sticali! Nismo imali ni probleme s koncentracijom u školi…
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i vaspitača pa smo ipak završavali nekakve škole.
Nama nisu prodavali drogu ispred škole. Nismo imali playstation, nintendo, x-box, nikakve video igrice, nismo imali 99 kanala na televiziji, samo dva i to drugi tek od popodne, nismo imali video rekordere, surround sound, mobilne, kompjutere, internet, čet sobe…
Mi smo imali prijatelje i družili smo se sa njima!
Padali smo s drveća, znali da se isečemo na staklo, slomimo zub, nogu ili ruku, ali naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga.
Igrali smo se s lukom i strelom, gradili tvrđave od snega, bacali petarde za Novu godinu, čitali hrpe stripova i sve smo to preživeli bez posledica!
Vozili smo se biciklom ili išli peške, dotrčali do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno!
Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku. U stvari, bili su često stroži nego sam zakon!
Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji sveta. Naše generacije su dale najbolje pronalazače i naučnike do danas.
Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost. I naučili smo da živimo sa tim!
Vlad
Well-known member
- Joined
- Feb 13, 2012
- Messages
- 2,259
- Reaction score
- 240
Last edited:
S
system
Guest
Stigao sam do 14-minuta a onda je nastao haos