Uopšteno o RAM memoriji i SWAP prostoru:
RAM memorija (Random Access Memory) ili memorija trenutnog pristupa, je memorija u kojoj se nalaze podaci koje centralni ili grafički procesor obrađuju ili pak ako se radi keširanje. Vaš sistem koristi RAM memoriju kada koristite neku aplikaciju ili sam sistem. Kada je samo par aplikacija pokrenuto, sistem uglavnom bez problema manipuliše RAM memorijom. No, ako su previše aplikacija odjednom u akciji, ili ako neka aplikacija zahteva više RAM memorije nego što to sistem može priuštiti, nastaje problem. Ako aplikacija zatraži prviše memorije, jednostavno će se srušiti. SWAP prostor se metaforički gledano, manje više ponaša kao prozor na operativnom sistemu; otvorite ga, uđe svež vazduh i sistem prodiše. Kada je potrebno više radne memorije nego što možete da dodelite aplikaciji, sistem se prebacuje na alocirani deo Hard Diska (SWAP particija ili datoteka) i tu prebacuje neke stvari iz RAM memorije, kako bi napravio više mesta. To zvuči prilično sjajno, dodeliću 50GB SWAP particiji i imam super računar koji pokreće sve živo odjednom. NETAČNO! Prava mala začkoljica je brzina. RAM pristupa podacima u intervalima nanosekundi, a već SSD to radi u mikrosekundama, dok Hard Disk to tek može u milisekundama. Ako aplikacija previše ,napne" SWAP prostor, doći će do degradacije performansi, i to je to, imamo neupotrebljivo parče softvera. Pa recimo, ako bi nam za pristup nekom podatku iz RAM memorije trebalo par sekundi, sa Hard Diska bi za istu tu informaciju trebalo da prođe oko par minuta.
Kada je SWAP potreban?
Dobro pitanje. Odgovor je u većini slučajeva negativan, pogotovo ako računar poseduje RAM memoriju veću od 16GB.
Pa koliki bi trebao biti SWAP prostor?
Analizirao sam preporuke raznih GNU/Linux distribucija i uglavnom sam viđao SWAP prostor = RAM x 2. No, ta preporuka je zastarela i uglavnom je važila za računare sa malo RAM memorije. Optimalno bi se moglo reći, je kada svoju RAM memoriju pažljivo koristite, a SWAP prostor Vam bude oko 1,4 puta veći od RAM memorije. Naravno sve zavisi od upotrebe Vašeg računara.
Bonus čitanje: Android
Android ne koristi Linux kernel u originalnoj formi, već prilagođenu varijantu. Jedna od većih izmena je upravo menadžment memorije. Nema SWAP prostora, nema hibernacije, nema stanja spavanja, i kada se RAM memorija prepuni, operativni sistem ,ubije" sve aplikacije, i tako spreči bilo kakvo neodazivanje sistema i ostale neželjene efekte.
Zaključak:
Vi najbolje znate kakve poslove obavljate na svom računaru, i koliko su oni zahtevni, pa stoga sami odlučite šta je za Vas i Vaše potrebe najbolje rešenje. Iskreno bih voleo da čujem mišljenje i ostalih korisnika računara, kao i u domenu servera.
Izvori:
RAM memorija (Random Access Memory) ili memorija trenutnog pristupa, je memorija u kojoj se nalaze podaci koje centralni ili grafički procesor obrađuju ili pak ako se radi keširanje. Vaš sistem koristi RAM memoriju kada koristite neku aplikaciju ili sam sistem. Kada je samo par aplikacija pokrenuto, sistem uglavnom bez problema manipuliše RAM memorijom. No, ako su previše aplikacija odjednom u akciji, ili ako neka aplikacija zahteva više RAM memorije nego što to sistem može priuštiti, nastaje problem. Ako aplikacija zatraži prviše memorije, jednostavno će se srušiti. SWAP prostor se metaforički gledano, manje više ponaša kao prozor na operativnom sistemu; otvorite ga, uđe svež vazduh i sistem prodiše. Kada je potrebno više radne memorije nego što možete da dodelite aplikaciji, sistem se prebacuje na alocirani deo Hard Diska (SWAP particija ili datoteka) i tu prebacuje neke stvari iz RAM memorije, kako bi napravio više mesta. To zvuči prilično sjajno, dodeliću 50GB SWAP particiji i imam super računar koji pokreće sve živo odjednom. NETAČNO! Prava mala začkoljica je brzina. RAM pristupa podacima u intervalima nanosekundi, a već SSD to radi u mikrosekundama, dok Hard Disk to tek može u milisekundama. Ako aplikacija previše ,napne" SWAP prostor, doći će do degradacije performansi, i to je to, imamo neupotrebljivo parče softvera. Pa recimo, ako bi nam za pristup nekom podatku iz RAM memorije trebalo par sekundi, sa Hard Diska bi za istu tu informaciju trebalo da prođe oko par minuta.
Kada je SWAP potreban?
[]Ako Vaš računar poseduje RAM memoriju manju od 1GB;
[]Ako koristite aplikacije koje koriste mnogo resursa, recimo Video Editori;
[]Ako koristite hibernaciju, onda je SWAP prostor obavezan, zato što se podaci na njemu čuvaju dok je računar u stanju hibernacije;
[]Da sprečite neželjene pojave poput vađenja računara iz strujnog priključka radi osposobljavanja istog.
Dobro pitanje. Odgovor je u većini slučajeva negativan, pogotovo ako računar poseduje RAM memoriju veću od 16GB.
Pa koliki bi trebao biti SWAP prostor?
Analizirao sam preporuke raznih GNU/Linux distribucija i uglavnom sam viđao SWAP prostor = RAM x 2. No, ta preporuka je zastarela i uglavnom je važila za računare sa malo RAM memorije. Optimalno bi se moglo reći, je kada svoju RAM memoriju pažljivo koristite, a SWAP prostor Vam bude oko 1,4 puta veći od RAM memorije. Naravno sve zavisi od upotrebe Vašeg računara.
Bonus čitanje: Android
Android ne koristi Linux kernel u originalnoj formi, već prilagođenu varijantu. Jedna od većih izmena je upravo menadžment memorije. Nema SWAP prostora, nema hibernacije, nema stanja spavanja, i kada se RAM memorija prepuni, operativni sistem ,ubije" sve aplikacije, i tako spreči bilo kakvo neodazivanje sistema i ostale neželjene efekte.
Zaključak:
Vi najbolje znate kakve poslove obavljate na svom računaru, i koliko su oni zahtevni, pa stoga sami odlučite šta je za Vas i Vaše potrebe najbolje rešenje. Iskreno bih voleo da čujem mišljenje i ostalih korisnika računara, kao i u domenu servera.
Izvori:
[]Tekst je inspirisan tekstom sa sajta o slobodnom softveru: It’s FOSS;
[]Prevod i adaptacija moja malenkost;
[]Wikipedia;
[]Sopstveno iskustvo i poznavanje računara, kao i njihovih komponenata.
Last edited:
