PRVI DEO
Dugogodišnji sam korisnik linuksa i on je jedini operativni sistem na mojim računarima već nekoliko godina. U početku sam bio distrohopper. Ne zato što mi ništa nije odgovaralo i što me je mrzelo da učim već naprotiv, želeo sam da istražujem, da učim i da se u isto vreme dobro zabavim. Prva distribucija koju sam koristio je bio PCLinuxOS. Zatim je došao Mint a nakon toga Slackware, FreeBSD, Debian, Arč… Na Debijanu sam se zadržao najduže, malo kraće na Arču a evo, već duže vreme, koristim Slekver.
Nisam ni početnik ni guru. Prosečan korisnik koji ume da se snađe, instalira i podesi ono što mu treba. Ipak, iako volim da istražujem i isprobavam nisam spreman na bilo kakve kompromise kada se radi o produktivnim računarima. Ne želim alternativu za X program ako mi savršeno radi posao. Preći ću bez problema na distribuciju u kojoj ga ima. Uostalom, zašto bih tražio alternativu? Računar služi meni, ne ja njemu. Pitanje svih pitanja je, da li mi nešto završava posao brzo i efikasno ili ne.
Često slušam priče o filozofiji Linuksa i njegovih zajednica. Od toga se ne živi. Realno. Džabe mi filozofija ako ću dobiti otkaz zbog nezavršenog ili nedovoljno dobro završenog posla, ako nakon nekog apdejta dobijem neupotrebljiv sistem ili ako tokom instalacije ili na bilo koji drugi način izgubim hiljade fotografija svoje porodice, muzičku ili filmsku kolekciju koje sam skupljao godinama. Ne, nemam RAID, ne radim bekape (radi li to uopšte neko u kućnoj varijanti?), želim da imam OS koji će me lepo služiti, koji je pouzdan i stabilan. OS na kojem ću da završavam posao, gledam slike i filmove, slušam muziku, surfujem, gledam pornjavu po netu ili bilo šta drugo što me loži. Dakle, prosečni Pera. Ne guru, haker, admin ili drugi geek koji je pola svog života podredio služenju svom OS-u. Uostalom, OS je samo podloga za aplikacije koje nas čine sitim Ii zadovoljnim, zar ne?
Linuks je sloboda, zato imamo XY (različitih) distribucija i projekata ali smo isto tako svedoci čestom diskontinuitetu kvaliteta distribucija i aplikacija koje dolaze sa njim. Imamo distribucije koje izlaze u alfa fazi iako tvorci tvrde da je to najbolja distribucija ikada napravljena. Imamo distribucije koje u jednoj verziji rade savršeno a već u sledećoj su potpuno neupotrebljive. Imamo distribucije koje su, kao takve, solidne ali se dešava da aplikacija koja je radila odjednom nakon apdejta ne radi. Da se odmah razumemo, to nije greška i neznanje korisnika već diletantizam I amaterizam tvoraca same distribucije. Ima i onih koje su “one man show” i koliko god dobre bile samo je pitanje vremena kada će prestati da se razvijaju. Hint: Crunchbang.
S vremena na vreme slušamo priče kako je previše projekata, kako bi trebali da se udružimo u nekoliko njih da bi bili savršeni, da se previše energije rasipa na “bespotrebne” stvari… Vrlo brzo ću pokušati da dam svoje mišljenje na tu temu.
U tekstu koji sledi ću pokušati da “demistifikujem” neke stvari, tj. distribucije. Bar one koje važe za poznate, koje bar neko koristi. Ima i onih za koje veujem da ih ne koriste ni oni koji su ih napravili. Naravno da na njih neću gubiti vreme. Zašto bih?
Prilikom mini testiranja ću se ponašati kao korisnik koji zna malo više od početnika. Zna da instalira i podesi ali se ne razume u internalije sistema, konfiguracione fajlove i ostale stvari od kojih geek-ovi dobijaju produženje jutarnje erekcije. Još jedna vrlo bitna stvar je da ću pričati o desktop varijanti, ne o serverima.
Zabava može da počne.
Mint Cinnamon, Ubuntu
O ovim distribucijama ne treba trošiti previše reči. Rade kao sat. Instaliraš sistem, aplikacije koje su ti potrebne, vozi I ne razmišljaj. Ako ne računamo sitnice nema nepredviđenih stvari. Čak su ljudi počeli da kukaju kako su nova izdanja dosadna jer ne donose ništa novo. Naravno da ne donose jer rade perfektno. Nema šta da se popravlja I sređuje. Iako se ne slažem sa politikom I nekim odlukama Ubuntu tima, obećao sam da neću pričati o politci i filozofiji.
Debian
Dugo sam ga koristio a i dalje ne znam šta da mislim o njemu. Ljudi vode neki svoj krstaški rat a sa druge strane postoje non-free repoi koji se vrlo lako mogu ubaciti. Priča o slobodi i “svačijoj” distribuciji se pretvara u haos koji kulminira ubacivanjem systemd init sistema koji je podigao mnogo prašine u poslednje vreme. Da ne idem dalje u politiku, sistem radi dobro uz malo truda. Pouzdan je i stabilan. Ono što je svakako prednost je da za Debijan postoji sve živo od aplikacija. Ako ih nema za Debijan, vrlo verovatno je da ih nema za linuks generalno.
Stable grana je za većinu ljudi previše matora, testing ume da bude nezgodan jer s vremena na vreme apdejt može da pokvari neke stvari a do zakrpe može da prođe dosta vremena. Sid je posebna priča ali on nije ni namenjen početnicima. Možda bi pravi izbor za mene bio Stable+backports ali to je već pitanje ukusa.
OpenSUSE
Nekoliko puta sam pokušao da se zavolim sa ovim sistemom ali se nije dalo. Nije mi jasno da kompanija kao što je Novel ne može da napravi distribuciju za živog čoveka. Od verzije 9.x do pre godinu dana OpenSUSE nije ličio ni na šta. Troma i nezgrapna distribucija, prilično nestabilna, koja je trošila tonu resursa. Jedna verzija nije loša, sledeća katastrofalna i tako u krug. Poslednje dve tri verzije nisu loše (bar po komentarima) pa sam se odlučio da je isprobam još jednom.
Perfekan instaler, možda najbolji u linuks svetu. Razne olakšice u vidu Yast-a i One Click Install-a su mi izmamile blagi osmeh na lice ali sreća nije dugo trajala. Vidim da netu da je poželjno deinstalirati Apper (pejdžer I aplikacija za apdejt sistema) jer je u koliziji sa zypper-om I Yast-om. Stvarno? Pa što ga stavljate, u materinu, ako pravi problem?! Generalno, zašto mora da postoji tri ili četiri načina za instalaciju i apdejt? Yast, zypper, Apper i One Click Install. Zar jedan ali vredan nije dovoljan?
Hajd` sad, toliko sam se mlatio, skinem Apper i odlučim se da koristim zypper u konzoli. Zaista nije teško zapamtiti tih par komandi. Ubacim potrebne repoe (pacman, grafika…) i krenem da uklanjam tonu fekalija od aplikacija koje dolaze predinstalirane uz distribuciju. Šta ću, perfekcionista sam po prirodi. Ne želim da imam ništa što mi ne treba. Uradim to lepo, podesim sve do najsitnijih creva, od aplikacija do pozadine i ikona… Sav srećan završim dan jer sam se konačno združio sam gujom.
Sutradan poželim da probam i Yast-ov alat za apdejt i instalaciju paketa. Traži šifru, ja unesem, sve po potokolu, uradim refresh ali nisam obratio pažnju na to šta se apdejtuje i instalira. To je, jelte sistem za ljude, stabilan i pouzdan. Bar tako kažu na sajtu a ja verujem ljudima. Apdejtujem sistem i imam šta da vidim. On mi je vratio sve do jedne pomenute fekalije koje sam juče počistio a čak je dodao i neke nove. Pa zašto, ljubi te brat?! I Blogilo i Akregator i Janka i Marka i one glupave KDE igre (svih 8653). Sto majki… Malo je… Hiljadu majki… Opet, tvrdoglava budala, skinem sve to i čvrsto rešim da koristim samo zypper. Valjda neće. Jbg, tražio po netu ali ne kažu ništa. Nakon dva dana opet apdejtujem sistem i cvrc… Nema… Ništa… Prođe inicijalni boot i kada treba da dođe do login screen-a, pojavi se zeleni ekran i to je to. Nema dalje. Na trenutak sam zaboravio da sam početnik koji ne zna mnogo toga te sam izašao u konzolu pritiskom na ctrl+alt+f1 da vidim šta se dešava. Ulogovao se i pokušao sa komandom startx kada mi je izbacio neke silne greške sa xorg-om i ko zna čim. Užas…
Ne znam šta bih još rekao. Čitam po netu da ima ljudi koji su zadovoljni gušterom. Možda sam ja glupav, needukovan, ružan… Možda moj hardver nije po ukusu (iako se radi o laptopu sa sasvim prosečnim i uobičajenim hardverom)… Ne znam šta je u pitanju ali već polako počinje da me hvata kompleks da nikada neću moći da uđem u odabrano društvo OpenSUSE korisnika. Sa suzom u oku se hvatam za Parted Magic…
Fedora
Ima li neko normalan ko koristi ovu distribuciju na produktivnom računaru? U zbilji? Bilo ko sa istom ili većom količinom mozga od čovečije ribice ne bi dozvolio rizik da izgubi divnu uspomenu u vidu slika letovanja sa tetkom 83-će u Mimicama. Fedora je test poligon Red Hat-a. Tačka. Takoreći večita beta. Sistem za testere, developere i one koje interesuje da čačkaju. Iskusni korisnici ove distribucije znaju da ne treba odmah prelaziti na novo izdanje već da treba sačekati mesec do dva da se ispoliraju greške. Pa čekaj, Fedora izlazi na svakih šest meseci? To znači da ću na dobrom sistemu raditi samo četiri meseca a onda izlazi novi?! Prekratko za bilo kakav ozbiljan rad. Istina, mogu da preskočim jedno izdanje ali to onda nije to. Kada svemu tome dodamo da kvalitet same distribucije ozbiljno oscilira od izdanja do izdanja dobijamo distribuciju za sprdnju I zaiebanciju. Rotkve strugane. Parted Magic…
Mageia
Možete vi da pričate šta hoćete i da se rugate kako vam nije jasno otkud Mageia na visokoj poziciji na DW listi ali Mageia je sjajna distribucija. Sve radi pod konac i slobodno mogu da kažem da je rame uz rame sa Ubuntuom i Mintom. Jedine dve sitne zamerke su dužina instalacije (mislim da je bilo preko pola sata) i uključivanje repoa. Za repoe je potrebno ući u podešavanja, pa okolo, naokolo… Nije baš user friendly. Ne znam kome je palo na pamet da to toliko sakrije. Pa to treba da bude negde na dohvat ruke. Čim upališ paket menadžer prvi put, da te pita sam koje repoe želiš da omogućiš… Sve ostalo je za svaku preporuku. Onda je definitivno, uz PCLinuxOS, sve ono što je nesrećna Mandriva trebalo da bude.
CentOS
Ne znam da li je pravično da u ovaj opis stavljam CentOS. Čitao sam na nekoliko mesta kako ga hvale i kako od njega može da se napravi sjajan desktop sistem. Hajde da probam.
Njegovi repoi su prilično siromašni pa je potrebno ubaciti neke third party repoe da bi čovek imao sve ono što mu treba. Ubacujem Nux-ov repo (Red Hat developer I tvorac Stella distribucije) I EPEL. Instalacija je polu debilna, Fedorina anaconda koja će zbuniti i najiskusnijeg korisnika. Apdejtujem sistem, instaliram sve što je potrebno, podešavam, restartujem… Bam… Crn ekran. Koji god kernel da se odabere u grub meniju rezultat je isti. Potpuno neupotrebljivo.
Mala ograda na stranu CentOS-a jer je on prevashodno serverska distribucija… Siguran sam da bi sa svojim repoima on radio savršeno stabilno. Ipak, to je premalo aplikacija za moderan desktop sistem. Potrebno je ubaciti third party repoe što zahteva malo gimnastike ali to će neko sa prosečnim znanjem teško moći sam da uradi. Verovatno je dobar za servere I nekog iskusnog korisnika ali za budženje na desktopu za nekog novajliju sigurno ne.
PCLinuxOS
Dobra distribucija, zaista. Jako su retki problemi u radu, sistem je živahan i stabilan. Meni lično smeta previše aplikacija koje dolaze predinstalirane uz distribuciju ali to je stvar ukusa. Rolling release model, jednom instaliraš I ne brineš više.
Ono što bi moglo da zasmeta nekom novajliji je ako mu je potrebna neka aplikacija koje nema u zvaničnim repoima. Onda je prinuđen sam da bilda…
Puppy
Neko će mi verovatno zameriti što ću ovo reći, ali ja Puppy linuks nikada nisam doživljavao kao ozbiljnu distribuciju. Razloga je previše. Puppy mi je odlična distribucija za poneti na nekom USB-u ili kao neki live sistem ali ne i za svakodnevno korišćenje na HDD-u. Ko ga je bar jednom koristio zna o čemu pričam.
Sabayon
Spolja gladac a unutra jadac, što bi babe rekle. Bićete oduševljeni njegovim izgledom ali ćete se užasavati svega ostalog. Spor, trom, bloat sistem koji će raditi do prvog većeg apdejta. Nakon njega vrlo verovatno ćete dobiti unakažen sistem koji ćete moći da sredite ako se malo razumete u Gentoo. Kako retko ko ima vremena i količinu mazohizma u sebi da uči Gentoo, zaboravite ovo i koristite nešto drugo. Radilo bi to ok ako se instalira i ne dira, tj. ne apdejtuje nikada više ali koja je onda poenta?
Chakra
Nastala je kada se Arčov KDEMod tim odvojio i napravio svoju distribuciju. Nekada je bila bazirana na Arču a danas je nezavisna. Poznata je još i po tome što jeKDE orijentisana distribucija. U zvaničnim repoima nećete naći ni jednu gtk aplikaciju. Kada je ekipa videla da je previše elitistička, popustila je u vidu CCR repoa koji je pandan Arčovom AUR-u, u kojem možete naći sve što vam treba. Pre par godina sam eksperimentisao sa Chakrom I nije loše radila. Sada, nažalost, nisam uspeo ni da je instaliram. Iz tri pokušaja. Instalacija se “zabadala” na različitim mestima i narano da nisam imao živaca da se maltretiram da vidim šta to nije u redu. Da je Čakra Bog-zna-kakvo tehnološko čudo pa da se čovek i potrudi, ovako ne postoji ni jedan razlog za tim. Ima toliko boljih out-of-the-box rešenja da je mlaćenje s Čakrom i gubljenje vremena jedno te isto.
Xubuntu, Lubuntu, LXLE, Zorin, Bodhi, Kali, Linux Lite, Makulu, Robo Linux, Q4OS, Netrunner, Black Lab, Kubuntu, Sparky, antix, Ubuntu MATE, Ubuntu GNOME, Handy Linux, Ultimate edition, Peppermint OS, wattOS, Voyager, Backbox, Elive, Ubuntu Studio, SolydXK, ExTix, ZevenOS, PinguyOS, Semplice, SymphonyOS, Emmabuntus, Siduction, Neptune, Parsix, Trisquel, Tanglu
Verovali ili ne, ovo su sve forkovi Debijana odnosno Ubuntua koji je takođe fork Debijana. Zašto ovo sve postoji? Ne, stvarno, zašto? Po čemu se razlikuju jedan od drugog? Osim po okruženju, pozadini i ikonama baš ni po čemu. Jedan je Ubuntu sa XFCE, drugi Ubuntu sa LXDE, treći Ubuntu sa KDE, treći (potpuno ludilo) Ubuntu sa XFCE i AWN-om (još, jednom potpuno ludilo, ništa debilnije skoro nisam pročitao)… Verovatno će se neko setiti pa će uskoro izaći Ubuntu sa Banšijem što će takođe biti dovoljno da se nazove zasebnom distribucijom…
Sa druge strane, jedan je Debian stable, drugi testing, treći sid, pa onda miksevi sa okruženjima… KDE, LXDE, XFCE, Kurta i Murta… Obrni, okreni, jedno te isto samo ofarbano drugim bojama. Da se razumemo, nisam probao sve ove distribucije (ko je toliko lud) ali ubeđen sam da većina ovih distribucija dobro radi jer imaju odličnu bazu (Debijan I Ubuntu) pa teoretski tu i nema šta da pođe po zlu jer su oni praktično kastomizovali izgled po svom ukusu i predstavili kao zasebnu distribuciju. Potpuno bespotrebno.
SliTaz, Tiny Core
Jel koristi neko ovo? Bilo ko? Čak I oni koji su ih napravili?
Salix
Ovo je distribucija koja je bazirana na Sleku. Za promenu nešto normalno i nešto što radi na prvu. Veoma stabilan, jako mala potrošnja resursa, potpuno kompatibilan sa Slekom. Praktično, Slek za lenčuge i početnike. Ima GUI alat za manipulaciju paketima što mnogo olakšava posao. Svaka preporuka. Tačnije, ova distribucija ide na ženin netbook odmah.
Dugogodišnji sam korisnik linuksa i on je jedini operativni sistem na mojim računarima već nekoliko godina. U početku sam bio distrohopper. Ne zato što mi ništa nije odgovaralo i što me je mrzelo da učim već naprotiv, želeo sam da istražujem, da učim i da se u isto vreme dobro zabavim. Prva distribucija koju sam koristio je bio PCLinuxOS. Zatim je došao Mint a nakon toga Slackware, FreeBSD, Debian, Arč… Na Debijanu sam se zadržao najduže, malo kraće na Arču a evo, već duže vreme, koristim Slekver.
Nisam ni početnik ni guru. Prosečan korisnik koji ume da se snađe, instalira i podesi ono što mu treba. Ipak, iako volim da istražujem i isprobavam nisam spreman na bilo kakve kompromise kada se radi o produktivnim računarima. Ne želim alternativu za X program ako mi savršeno radi posao. Preći ću bez problema na distribuciju u kojoj ga ima. Uostalom, zašto bih tražio alternativu? Računar služi meni, ne ja njemu. Pitanje svih pitanja je, da li mi nešto završava posao brzo i efikasno ili ne.
Često slušam priče o filozofiji Linuksa i njegovih zajednica. Od toga se ne živi. Realno. Džabe mi filozofija ako ću dobiti otkaz zbog nezavršenog ili nedovoljno dobro završenog posla, ako nakon nekog apdejta dobijem neupotrebljiv sistem ili ako tokom instalacije ili na bilo koji drugi način izgubim hiljade fotografija svoje porodice, muzičku ili filmsku kolekciju koje sam skupljao godinama. Ne, nemam RAID, ne radim bekape (radi li to uopšte neko u kućnoj varijanti?), želim da imam OS koji će me lepo služiti, koji je pouzdan i stabilan. OS na kojem ću da završavam posao, gledam slike i filmove, slušam muziku, surfujem, gledam pornjavu po netu ili bilo šta drugo što me loži. Dakle, prosečni Pera. Ne guru, haker, admin ili drugi geek koji je pola svog života podredio služenju svom OS-u. Uostalom, OS je samo podloga za aplikacije koje nas čine sitim Ii zadovoljnim, zar ne?
Linuks je sloboda, zato imamo XY (različitih) distribucija i projekata ali smo isto tako svedoci čestom diskontinuitetu kvaliteta distribucija i aplikacija koje dolaze sa njim. Imamo distribucije koje izlaze u alfa fazi iako tvorci tvrde da je to najbolja distribucija ikada napravljena. Imamo distribucije koje u jednoj verziji rade savršeno a već u sledećoj su potpuno neupotrebljive. Imamo distribucije koje su, kao takve, solidne ali se dešava da aplikacija koja je radila odjednom nakon apdejta ne radi. Da se odmah razumemo, to nije greška i neznanje korisnika već diletantizam I amaterizam tvoraca same distribucije. Ima i onih koje su “one man show” i koliko god dobre bile samo je pitanje vremena kada će prestati da se razvijaju. Hint: Crunchbang.
S vremena na vreme slušamo priče kako je previše projekata, kako bi trebali da se udružimo u nekoliko njih da bi bili savršeni, da se previše energije rasipa na “bespotrebne” stvari… Vrlo brzo ću pokušati da dam svoje mišljenje na tu temu.
U tekstu koji sledi ću pokušati da “demistifikujem” neke stvari, tj. distribucije. Bar one koje važe za poznate, koje bar neko koristi. Ima i onih za koje veujem da ih ne koriste ni oni koji su ih napravili. Naravno da na njih neću gubiti vreme. Zašto bih?
Prilikom mini testiranja ću se ponašati kao korisnik koji zna malo više od početnika. Zna da instalira i podesi ali se ne razume u internalije sistema, konfiguracione fajlove i ostale stvari od kojih geek-ovi dobijaju produženje jutarnje erekcije. Još jedna vrlo bitna stvar je da ću pričati o desktop varijanti, ne o serverima.
Zabava može da počne.
Mint Cinnamon, Ubuntu
O ovim distribucijama ne treba trošiti previše reči. Rade kao sat. Instaliraš sistem, aplikacije koje su ti potrebne, vozi I ne razmišljaj. Ako ne računamo sitnice nema nepredviđenih stvari. Čak su ljudi počeli da kukaju kako su nova izdanja dosadna jer ne donose ništa novo. Naravno da ne donose jer rade perfektno. Nema šta da se popravlja I sređuje. Iako se ne slažem sa politikom I nekim odlukama Ubuntu tima, obećao sam da neću pričati o politci i filozofiji.
Debian
Dugo sam ga koristio a i dalje ne znam šta da mislim o njemu. Ljudi vode neki svoj krstaški rat a sa druge strane postoje non-free repoi koji se vrlo lako mogu ubaciti. Priča o slobodi i “svačijoj” distribuciji se pretvara u haos koji kulminira ubacivanjem systemd init sistema koji je podigao mnogo prašine u poslednje vreme. Da ne idem dalje u politiku, sistem radi dobro uz malo truda. Pouzdan je i stabilan. Ono što je svakako prednost je da za Debijan postoji sve živo od aplikacija. Ako ih nema za Debijan, vrlo verovatno je da ih nema za linuks generalno.
Stable grana je za većinu ljudi previše matora, testing ume da bude nezgodan jer s vremena na vreme apdejt može da pokvari neke stvari a do zakrpe može da prođe dosta vremena. Sid je posebna priča ali on nije ni namenjen početnicima. Možda bi pravi izbor za mene bio Stable+backports ali to je već pitanje ukusa.
OpenSUSE
Nekoliko puta sam pokušao da se zavolim sa ovim sistemom ali se nije dalo. Nije mi jasno da kompanija kao što je Novel ne može da napravi distribuciju za živog čoveka. Od verzije 9.x do pre godinu dana OpenSUSE nije ličio ni na šta. Troma i nezgrapna distribucija, prilično nestabilna, koja je trošila tonu resursa. Jedna verzija nije loša, sledeća katastrofalna i tako u krug. Poslednje dve tri verzije nisu loše (bar po komentarima) pa sam se odlučio da je isprobam još jednom.
Perfekan instaler, možda najbolji u linuks svetu. Razne olakšice u vidu Yast-a i One Click Install-a su mi izmamile blagi osmeh na lice ali sreća nije dugo trajala. Vidim da netu da je poželjno deinstalirati Apper (pejdžer I aplikacija za apdejt sistema) jer je u koliziji sa zypper-om I Yast-om. Stvarno? Pa što ga stavljate, u materinu, ako pravi problem?! Generalno, zašto mora da postoji tri ili četiri načina za instalaciju i apdejt? Yast, zypper, Apper i One Click Install. Zar jedan ali vredan nije dovoljan?
Hajd` sad, toliko sam se mlatio, skinem Apper i odlučim se da koristim zypper u konzoli. Zaista nije teško zapamtiti tih par komandi. Ubacim potrebne repoe (pacman, grafika…) i krenem da uklanjam tonu fekalija od aplikacija koje dolaze predinstalirane uz distribuciju. Šta ću, perfekcionista sam po prirodi. Ne želim da imam ništa što mi ne treba. Uradim to lepo, podesim sve do najsitnijih creva, od aplikacija do pozadine i ikona… Sav srećan završim dan jer sam se konačno združio sam gujom.
Sutradan poželim da probam i Yast-ov alat za apdejt i instalaciju paketa. Traži šifru, ja unesem, sve po potokolu, uradim refresh ali nisam obratio pažnju na to šta se apdejtuje i instalira. To je, jelte sistem za ljude, stabilan i pouzdan. Bar tako kažu na sajtu a ja verujem ljudima. Apdejtujem sistem i imam šta da vidim. On mi je vratio sve do jedne pomenute fekalije koje sam juče počistio a čak je dodao i neke nove. Pa zašto, ljubi te brat?! I Blogilo i Akregator i Janka i Marka i one glupave KDE igre (svih 8653). Sto majki… Malo je… Hiljadu majki… Opet, tvrdoglava budala, skinem sve to i čvrsto rešim da koristim samo zypper. Valjda neće. Jbg, tražio po netu ali ne kažu ništa. Nakon dva dana opet apdejtujem sistem i cvrc… Nema… Ništa… Prođe inicijalni boot i kada treba da dođe do login screen-a, pojavi se zeleni ekran i to je to. Nema dalje. Na trenutak sam zaboravio da sam početnik koji ne zna mnogo toga te sam izašao u konzolu pritiskom na ctrl+alt+f1 da vidim šta se dešava. Ulogovao se i pokušao sa komandom startx kada mi je izbacio neke silne greške sa xorg-om i ko zna čim. Užas…
Ne znam šta bih još rekao. Čitam po netu da ima ljudi koji su zadovoljni gušterom. Možda sam ja glupav, needukovan, ružan… Možda moj hardver nije po ukusu (iako se radi o laptopu sa sasvim prosečnim i uobičajenim hardverom)… Ne znam šta je u pitanju ali već polako počinje da me hvata kompleks da nikada neću moći da uđem u odabrano društvo OpenSUSE korisnika. Sa suzom u oku se hvatam za Parted Magic…
Fedora
Ima li neko normalan ko koristi ovu distribuciju na produktivnom računaru? U zbilji? Bilo ko sa istom ili većom količinom mozga od čovečije ribice ne bi dozvolio rizik da izgubi divnu uspomenu u vidu slika letovanja sa tetkom 83-će u Mimicama. Fedora je test poligon Red Hat-a. Tačka. Takoreći večita beta. Sistem za testere, developere i one koje interesuje da čačkaju. Iskusni korisnici ove distribucije znaju da ne treba odmah prelaziti na novo izdanje već da treba sačekati mesec do dva da se ispoliraju greške. Pa čekaj, Fedora izlazi na svakih šest meseci? To znači da ću na dobrom sistemu raditi samo četiri meseca a onda izlazi novi?! Prekratko za bilo kakav ozbiljan rad. Istina, mogu da preskočim jedno izdanje ali to onda nije to. Kada svemu tome dodamo da kvalitet same distribucije ozbiljno oscilira od izdanja do izdanja dobijamo distribuciju za sprdnju I zaiebanciju. Rotkve strugane. Parted Magic…
Mageia
Možete vi da pričate šta hoćete i da se rugate kako vam nije jasno otkud Mageia na visokoj poziciji na DW listi ali Mageia je sjajna distribucija. Sve radi pod konac i slobodno mogu da kažem da je rame uz rame sa Ubuntuom i Mintom. Jedine dve sitne zamerke su dužina instalacije (mislim da je bilo preko pola sata) i uključivanje repoa. Za repoe je potrebno ući u podešavanja, pa okolo, naokolo… Nije baš user friendly. Ne znam kome je palo na pamet da to toliko sakrije. Pa to treba da bude negde na dohvat ruke. Čim upališ paket menadžer prvi put, da te pita sam koje repoe želiš da omogućiš… Sve ostalo je za svaku preporuku. Onda je definitivno, uz PCLinuxOS, sve ono što je nesrećna Mandriva trebalo da bude.
CentOS
Ne znam da li je pravično da u ovaj opis stavljam CentOS. Čitao sam na nekoliko mesta kako ga hvale i kako od njega može da se napravi sjajan desktop sistem. Hajde da probam.
Njegovi repoi su prilično siromašni pa je potrebno ubaciti neke third party repoe da bi čovek imao sve ono što mu treba. Ubacujem Nux-ov repo (Red Hat developer I tvorac Stella distribucije) I EPEL. Instalacija je polu debilna, Fedorina anaconda koja će zbuniti i najiskusnijeg korisnika. Apdejtujem sistem, instaliram sve što je potrebno, podešavam, restartujem… Bam… Crn ekran. Koji god kernel da se odabere u grub meniju rezultat je isti. Potpuno neupotrebljivo.
Mala ograda na stranu CentOS-a jer je on prevashodno serverska distribucija… Siguran sam da bi sa svojim repoima on radio savršeno stabilno. Ipak, to je premalo aplikacija za moderan desktop sistem. Potrebno je ubaciti third party repoe što zahteva malo gimnastike ali to će neko sa prosečnim znanjem teško moći sam da uradi. Verovatno je dobar za servere I nekog iskusnog korisnika ali za budženje na desktopu za nekog novajliju sigurno ne.
PCLinuxOS
Dobra distribucija, zaista. Jako su retki problemi u radu, sistem je živahan i stabilan. Meni lično smeta previše aplikacija koje dolaze predinstalirane uz distribuciju ali to je stvar ukusa. Rolling release model, jednom instaliraš I ne brineš više.
Ono što bi moglo da zasmeta nekom novajliji je ako mu je potrebna neka aplikacija koje nema u zvaničnim repoima. Onda je prinuđen sam da bilda…
Puppy
Neko će mi verovatno zameriti što ću ovo reći, ali ja Puppy linuks nikada nisam doživljavao kao ozbiljnu distribuciju. Razloga je previše. Puppy mi je odlična distribucija za poneti na nekom USB-u ili kao neki live sistem ali ne i za svakodnevno korišćenje na HDD-u. Ko ga je bar jednom koristio zna o čemu pričam.
Sabayon
Spolja gladac a unutra jadac, što bi babe rekle. Bićete oduševljeni njegovim izgledom ali ćete se užasavati svega ostalog. Spor, trom, bloat sistem koji će raditi do prvog većeg apdejta. Nakon njega vrlo verovatno ćete dobiti unakažen sistem koji ćete moći da sredite ako se malo razumete u Gentoo. Kako retko ko ima vremena i količinu mazohizma u sebi da uči Gentoo, zaboravite ovo i koristite nešto drugo. Radilo bi to ok ako se instalira i ne dira, tj. ne apdejtuje nikada više ali koja je onda poenta?
Chakra
Nastala je kada se Arčov KDEMod tim odvojio i napravio svoju distribuciju. Nekada je bila bazirana na Arču a danas je nezavisna. Poznata je još i po tome što jeKDE orijentisana distribucija. U zvaničnim repoima nećete naći ni jednu gtk aplikaciju. Kada je ekipa videla da je previše elitistička, popustila je u vidu CCR repoa koji je pandan Arčovom AUR-u, u kojem možete naći sve što vam treba. Pre par godina sam eksperimentisao sa Chakrom I nije loše radila. Sada, nažalost, nisam uspeo ni da je instaliram. Iz tri pokušaja. Instalacija se “zabadala” na različitim mestima i narano da nisam imao živaca da se maltretiram da vidim šta to nije u redu. Da je Čakra Bog-zna-kakvo tehnološko čudo pa da se čovek i potrudi, ovako ne postoji ni jedan razlog za tim. Ima toliko boljih out-of-the-box rešenja da je mlaćenje s Čakrom i gubljenje vremena jedno te isto.
Xubuntu, Lubuntu, LXLE, Zorin, Bodhi, Kali, Linux Lite, Makulu, Robo Linux, Q4OS, Netrunner, Black Lab, Kubuntu, Sparky, antix, Ubuntu MATE, Ubuntu GNOME, Handy Linux, Ultimate edition, Peppermint OS, wattOS, Voyager, Backbox, Elive, Ubuntu Studio, SolydXK, ExTix, ZevenOS, PinguyOS, Semplice, SymphonyOS, Emmabuntus, Siduction, Neptune, Parsix, Trisquel, Tanglu
Verovali ili ne, ovo su sve forkovi Debijana odnosno Ubuntua koji je takođe fork Debijana. Zašto ovo sve postoji? Ne, stvarno, zašto? Po čemu se razlikuju jedan od drugog? Osim po okruženju, pozadini i ikonama baš ni po čemu. Jedan je Ubuntu sa XFCE, drugi Ubuntu sa LXDE, treći Ubuntu sa KDE, treći (potpuno ludilo) Ubuntu sa XFCE i AWN-om (još, jednom potpuno ludilo, ništa debilnije skoro nisam pročitao)… Verovatno će se neko setiti pa će uskoro izaći Ubuntu sa Banšijem što će takođe biti dovoljno da se nazove zasebnom distribucijom…
Sa druge strane, jedan je Debian stable, drugi testing, treći sid, pa onda miksevi sa okruženjima… KDE, LXDE, XFCE, Kurta i Murta… Obrni, okreni, jedno te isto samo ofarbano drugim bojama. Da se razumemo, nisam probao sve ove distribucije (ko je toliko lud) ali ubeđen sam da većina ovih distribucija dobro radi jer imaju odličnu bazu (Debijan I Ubuntu) pa teoretski tu i nema šta da pođe po zlu jer su oni praktično kastomizovali izgled po svom ukusu i predstavili kao zasebnu distribuciju. Potpuno bespotrebno.
SliTaz, Tiny Core
Jel koristi neko ovo? Bilo ko? Čak I oni koji su ih napravili?
Salix
Ovo je distribucija koja je bazirana na Sleku. Za promenu nešto normalno i nešto što radi na prvu. Veoma stabilan, jako mala potrošnja resursa, potpuno kompatibilan sa Slekom. Praktično, Slek za lenčuge i početnike. Ima GUI alat za manipulaciju paketima što mnogo olakšava posao. Svaka preporuka. Tačnije, ova distribucija ide na ženin netbook odmah.
Last edited:
.
